Škola, kao obrazovno-vaspitna institucija, pulsira na svoj jedinstven način u kome su isprepletani susreti odraslih i onih mladih koji odrastaju. Svaki učenik, od trenutka kada prvi put zakorači u školu i postane đak, do kraja svog srednjoškolskog doba, ima prirodnu potrebu i želi da je siguran, bezbedan, zaštićen, da u kontaktu sa vršnjacima i odraslima živi međusobno razumevanje, uvažavanje, lepotu, radost i lakoću druženja i školovanja. Možda bi neko od vas, ko zainteresovano čita ove redove, pomislio da zvuči bajkovito. A mi želimo da znate i uvek imate u vidu da su to prirodna prava i potrebe naše dece ali i svih nas odraslih.
Stvarnost nas uči da uvek sagledamo dve strane medalje i obratimo pažnju na različite životne, školske situacije nesporazuma, konflikta, nasilja, koji remete mir i prirodnu radost i kvalitet kontakata svih aktera škole. Zato uviđamo da je u svim školama preko potrebna implementacija onih programa i projekata, čiji su ciljevi učenje nenasilne komunikacije, smanjenje nasilja u školi, transformacija sukoba i aktivizam mladih. Projekat Transformacija sukoba i osnaživanje mladih, u svoja dva programa: Školska medijacija i Učenički parlament, upravo promoviše razne načine, principe, modele i tehnike kojima se mladi osposobljavaju da samostalno rešavaju probleme, da izazove pretvore u prilike za razvoj pozitivnih osobina potrebnih individui jednako koliko i društvu. Kvalitet i vrednost ovih programa i njihova praktična primena u školama utiče na podizanje svesti mladih i odraslih o potrebi međusobnog uvažavanja, slušanja, razmene, učestvovanja, saradnje, podrške, osnaživanja, poverenja. Saradnja između Pedagoškog društva Srbije i GTZ (Organizacija za tehničku saradnju SR Nemačke) projekta Transformacija sukoba i osnaživanje mladih, dovela je do primene ova dva programa, u tridesetak mesta u Srbiji, u preko 120 ustanova i organizacija kao što su: osnovne i srednje škole, omladinski klubovi i domovi učenika.
Procena ostvarenih rezultata ovog Projekta od strane Tima za monitoring, evaluaciju i superviziju Projekta pri Pedagoškom društvu Srbije i nezavisnog eksperta GTZ-ovog projekta Transformacija sukoba i osnaživanje mladih za evaluaciju, dr Jasne Hrnčić, pokazala je da je Projekat izuzetno dobro prihvaćen i da daje pozitivne i željene rezultate u školama u kojima su edukacije realizovane od strane voditelja seminara iz Pedagoškog društva Srbije. Istraživanje koje je sprovedeno u cilju pripreme izveštaja o monitoringu projekta ,,Transformacija konflikta i osnaživanje mladih``, među akterima - implementatorima, ustanovama, učenicima i prosvetnim radnicima – pokazalo je sledeće rezultate.
Sama obuka je kratka ali vrlo efikasna, interesantna i visoko ocenjena od samih učesnika. Program je u visokom stepenu primenljiv u praksi, fleksibilan je i prilagodljiv. Pokazalo se da je za implementaciju ovog Projekta važno pružanje podrške od strane direktora u ustanovama u kojima se Projekat realizovao, kao i usklađivanje sa resursima, potrebama i planovima ustanove gde se Projekat implementira. Uspešnost u primeni ovog Projekta zavisila je od entuzijazama, posvećenosti, kompetentnosti i realnih mogućnosti koordinatora programa u ustanovi, kao i od podrške koja se dobijala od strane Projekta.
Brojni su izazovi i teškoće sa kojima se veliki projekti susreću u svojoj realizaciji, što važi i za ovaj Projekat. Problemi na koje smo nailazili, važni ali rešivi, pre svega se odnose na nedostatak sistematske podrške implementaciji, nedovoljnu materijalnu stimulaciju koordinatorima u regionima i školama koji su po vokaciji najčešće pedagozi, zahvaljujući čijem nesebičnom trudu i angažmanu se nastavilo sa implementacijom Projekta i posle obuka. Upravo ova činjenica govori u prilog kvalitetu i kompleksnosti rada pedagoga. Projektom su bile obuhvaćene kako seoske tako i gradske škole i domovi učenika na teritoriji Srbije, što je bio i dodatni izazov za implementaciju i praćenje Projekta. Za postignuća u implementaciji Projekta, važna je i neophodna posvećenost svih njenih učesnika, a pre svega učenika, koji su često prezauzeti školskim obavezama, pa ne mogu da ih usklade sa učešćem u učeničkom parlamentu ili aktivnostima vršnjačkih medijatora.
I na kraju, kad implementatori prevaziđu pomenute teškoće i izazove, edukovane generacije učenika odlaze na dalje školovanje, te vrednim i posvećenim pedagozima ostaje da iznova obučavaju neke nove generacije.
Na manifestaciji ''Dan medijacije'' u Beogradu, 18. decembra 2008. godine, koju već treću godinu realizuje GTZ-ov projekat Transformacija sukoba i osnaživanje mladih, ove godine Pedagoško drušvo Srbije je organizovalo stručni skup pod nazivom ''Mi živimo medijaciju'', u cilju promovisanja participativnih prava mladih i medijacije, kao i upoznavanja šire i stručne javnosti sa radom i rezultatima medijatorskih timova i učeničkih parlamenata, istaknuto je da imamo puno razloga za slavlje. Jedan od njih je činjenica da je Pedagoško društvo Srbije, organizacija stručnih i kompetentnih pedagoga koji rade sa decom i za decu, u vreme kada je prava podrška bila retkost, uspelo da razvije Projekat koji živi u velikom broju škola. Sada je pažnja čitavog javnog mnjenja usmerena na podršku mladima i njihovom obučavanju za konstruktivno i kreativno delovanje u situacijama nasilnog ponašanja. Zahvaljujući projektu ,,Transformacija sukoba i osnaživanje mladih`` utičemo na razvijanje participacije, aktivizma, odgovornosti i kreativnosti mladih razvijanjem njihovih socijalnih veština, pre svega kroz njihovu komunikaciju, toleranciju, sposobnost empatije, veštine pregovaranja i rešavanja problema.
Sa aspekta obrazovno – vaspitnih institucija, značaj ovog Projekta ogleda se u oživljavanju i potenciranju vaspitne funkcije škole, kroz osluškivanje i zadovoljavanje potreba i prava učenika, promenu svesti i načina reagovanja, uz povećanje konstruktivnosti i odgovornosti aktera.
Sa nedavno održanog skupa ``Mi živimo medijaciju`` u Skupštini grada Beograda, kao i na prezentaciji ostvarenih rezultata projekta GTZ-a u hotelu ''Balkan'', pred uvaženim gostima, saradnicima i partnerima, pedagozima, prosvetnim savetnicima, direktorima škola, domova i njihovim učenicima, predstavnicima medija, mogu se izvesti sledeći zaključci:
- deci je potrebno ukazati poverenje da žele i mogu da stvaraju bezbedno, sigurno i podsticajno okruženje za svoj rast i razvoj;
- učenicima je potrebno pružati bezuslovnu i kontinuiranu podršku, obezbediti im prostor i omogućiti da rade, stvaraju i menjaju sebe, druge, okruženje, okolnosti, rezultate;
- učenike koji su završili obuke iz Vršnjačke medijacije i Učeničkog parlamenta obavezno uključiti u rad Tima za bezbednost u školi, jer su njihove kompetencije evidentne, a učešće u kreiranju prijatne atmosfere u školi najbolja je osnova za prevenciju neprihvatljivog ponašanja vršnjaka;
- uspehe i postignuća slaviti, o njima pričati, kako bi se živela radost i lepota, svima prirodno data, i preporučilo ono što se višegodišnjim iskustvom pokazalo kao provereno dobro!
Uvereni smo da će nove obuke koje će uslediti, zahvaljujući novom akreditovanom Seminaru za đački parlament, pod brojem 485 u Katalogu stručnog usavršavanja za školsku 2008/9. godinu, kao i planiranoj akreditaciji programa za Vršnjačku medijaciju, postići još veću i širu implementaciju kroz program bezbednosti u školama.
Uskoro će priručnici sa novim i modifikovanim radionicama Vršnjačke medijacije i Učeničkog parlamenta, CD i Priručnik primera dobre prakse, uz jedinstven Priručnik za superviziju i monitoring Projekta, još više unaprediti i obogatiti razvoj Projekta i njegovu afirmaciju.
Takođe, želimo i važno nam je da priču o Projektu i primere dobre prakse u implementaciji Projekta čitate na stranama novog časopisa Pedagoškog društva Srbije, pod nazivom ,,Medijatori’’, čiji je prvi primerak sa ponosom uručen učesnicima manifestacije ''Dan medijacije''.
Članovi tima za monitoring evaluaciju i superviziju Projekta pri Pedagoškom društvu Srbije:
Kordinator grupe za monitoring ,evaluaciju i superviziju Nada Škundrić , pedagog
Dragana Ocokoljić, prosvetni savetnik
Sunčica Radivojević, pedagog
Dubravka Radošević, pedagog
Marina Ostojić, pedagog, potpredsednica Pedagoškog društva Srbije
Ljiljana Vdović, pedagog
Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije
Tekst priredili:
Sunčica Radivojević, Nada Škundrić, Marina Ostojić, Ljilja Vdović, Marija Radovanović |
