|
PRIKAZ NAUČNOG SKUPA:
OD LOKALNIH DO GLOBALNOG SVETA DAROVITOSTI
Dr Slavica Maksić
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
Prikaz naučnog skupa
UDK-37.014.5 (37.031)
Tekst objavljen u časopisu "Nastava i vaspitanje" br. 3, 2007. god.
Sedamnaesta svetska konferencija o darovitoj i talentovanoj deci, pod nazivom „Od lokalnih do globalnog sveta darovitosti“, održana je u organizaciji Svetskog saveta za darovitu i talentovanu decu na Univerzitetu u Vorviku (Velika Britanija) od 5. do 10. avgusta 2007. godine. Konferencija je okupila 900 učesnika iz 70 zemalja sa svih kontinenata. Radovi učesnika odnosili su se na sledeće oblasti: procenjivanje, identi-fi ka cija i karakteristike darovite dece, životna iskustva sa darovi-tošću, socijalni i emocionalni aspekti darovitosti, školska praksa i efektivne pedagogije, nastavnici i njihovo stručno usavršavanje, nezadovoljavajući uspeh i podbacivanje darovitih, društvena ugroženost i interventni programi, donošenje i primena nacionalnih propisa, kreativnost i dimenzije talenta. Svakog dana održano je jedno glavno predavanje (60 minuta) i dva paralelna plenarna predavanja (45 minuta), dok su ostali radovi izlagani 20 minuta po tematskim blokovima, na 20 lokacija istovremeno.
Konferenciju je otvorio Den-Mo Tsai (Tajvan), predsednik Svetskog saveta za darovitu i talentovanu decu. Predsedavajući Konferencije bila je profesor Deborah Eyre, direktor Nacionalne akademije za darovite i talentovane mlade pri Univerzitetu Vorvik (Velika Britanija), dok je Johanna Raffan, direktor Nacionalne asocijacije za sposobnu decu u obrazovanju sa sedištem u Oksfordu (Velika Britanija), bila predsednik Programskog komiteta. Skup je započeo predstavom o humanitarnom radu Godive, najpoznatijeg dobrotvora u istoriji obližnjeg grada Kaventrija. Godiva je živela u XI veku i predstavlja je simbol života inspirisanog žrtvovanjem i posvećenošću dobru drugih. U predstavi su Godiva i njenih 11 sestara, žena koje žive u okruženju, a dolaze iz različitih krajeva sveta, prikazale heroine iz svojih kulturnih, religioznih i etničkih zajednica. Među Godivinim sestrama našla se i kneginja Milica, u čijoj tački su učenici lokalnih osnovnih škola učestvovali s igrom i pesmom iz Srbije.
Glavne teme
Svetska konferencija predstavlja priliku da se okupe zainteresovani istraživači i praktičari koji rade s darovitom i talentovanom decom, kao i predstavnici brojnih organizacija koje su, takođe, angažovane na pružanju podrške talentovanima i kreativnosti.
Pre zvaničnog otvaranja konferencije, organizovane su radionice sa ciljem da se predstave primeri dobre školske prakse. Ponuđeno je 10 radionica: teorija i praksa: razumevanje i poduka darovitih učenika (K. Niederer); razvoj „jakih“ strana svakog učenika kroz kurikulum koji pruža priliku (J. Raffan); razvoj veština mišljenja i kurikulum zasnovan na rešavanju problema: personalizacija i diferencijacija izazova za učenje (B. Wallace); filozofija za decu (C. Winstanley); unapređivanje kreativnosti u učionici (K. Urban); kako izgleda dobra nastava i učenje za sposobne, darovite i talentovane učenike, šta predstavlja izazov na času, šta je učenikova uspešnost (J. Fitzpatrick); otvaranje mogućnosti za razvoj različitih sposobnosti: diferencijacija preko šest tipova rešavanja problema (J. Maker); identifikacija i razvoj učenika koji su dvostruko izuzetni (D. Montgomery); pametna oruđa za pametne učenike – elektronska nastava i učenje (I. Warwick); 10 preporuka za razvoj talenta (F. Gagne).
U svom obraćanju učesnicima konferencije, profesor Tsai, pred sed-nik Svetskog saveta za darovitu i talentovanu decu, kao cilj konfe ren cije odredio je fokusiranje pažnje celoga sveta na darovitu i talentovanu decu i njihov vredan potencijalni doprinos u korist ljudskog roda. Članstvo Svetskog saveta za darovitu i talentovanu decu (1977) čine nastavnici koji su uključeni u vaspitno-obrazovni proces od predškolskog do univerzitetskog nivoa, istraživači, studenti koji se pripremaju da budu nastavnici, roditelji, razne obrazovne i druge ustanove zainteresovane za razvoj i obrazovanje darovitih i talentovanih mladih. Svetski savet izdaje svoje novine (tri broja godišnje) i časopis „Gifted and Talented International“ (dva broja godišnje). U časopisu se objavljuju članci u koji ma se izlažu savremene teorije izuzetnih sposobnosti, darovitosti i talena-ta, rezultati istraživanja i praktična iskustva u obrazovanju darovitih i talentovanih. Od novijih aktivnosti u koje je Savet uključen, zanimljivo je formiranje Fonda Barbara Klark, čiji je cilj da pomogne mladima da učestvuju na konferencijama i drugim relevantnim skupovima obrazovnog karaktera.
Glavna predavanja na konferenciji, upućena svim učesnicima, održa-li su: Nancy Green, izvršni direktor Nacionalnog udruženja za darovitu decu iz Vašingtona (SAD), Elena Grigorenko, profesor dečje psihologije na Jejl univerzitetu (SAD) i Moskovskom državnom univerzitetu (Rusija), Loyiso Nongxa, profesor matematike sa Univerziteta Vitvaterstrand iz Johanesburga (Južna Afrika) i Chris Yapp, stručnjak za nove tehnologije iz Nacionalnog udruženja za sposobnu decu u obrazovanju (Velika Britanija). Pomenuti autori su u svojim obraćanjima ponudili pregled najvažni-jih rezultata svog višegodišnjeg rada. Razmatrana su sva bitna pitanja razvo ja sposobnosti, talenata i kreativnosti u kontekstu savremenih znanja o čovekovoj prirodi, kao što su: specifične obrazovne potrebe dece koja su ispoljila svoj dar i talenat i potrebe dece koja mogu da se ospo so be da razviju svoj potencijal za talenat uz odgovarajuću podršku; ispi ti vanje individualnih razlika koje se pojavljuju u toku dečjeg razvoja i karakteristike izuzetne dece; mogućnosti upotrebe savremenih komunikacionih tehnologija u učenju; ciljevi i razvoj obrazovanja u futurističkim projekcijama razvoja savremenog sveta (World Council for Gifted and Talented Children, 2007).
Sledeća grupa plenarnih predavanja imala je specifičniju tematiku, organizovana su po dva predavanja u isto vreme, tako da su zainteresovani slušaoci morali da se opredele za jedno od njih. Prvog dana nastupali su Joan Freeman, profesor Midlseks univerziteta u Londonu (Velika Britanija) i John Geake, iz Oksfordskog kognitivno-neurološkog obra-zovnog foruma pri Oksford Bruks univerzitetu (Velika Britanija). Profesor Geake je prikazao rezultate istraživanja o neurološkim osnovama visokokreativne inteligencije. Drugog dana govorili su profesor Deborah Eyre (Velika Britanija) i profesor Jiannong Shi, direktor Centra za supernormalnu (Pojam koji se koristi u Kini, analogan pojmu darovit, talentovan) decu Kine. U Kini se traga za bio-socio-psihološkim modelom za vođenje istraživanja u oblasti određivanja prirode darovitosti i kreativnosti i modelovanja odgovarajuće obrazovne podrške. Trećeg dana učesnici Konferencije mogli su čuti Ken McCluskey, dekana Pedagoškog univerziteta u Vinipegu (Kanada) i Kirsi Tirri, profesora religioznog obrazovanja na Univerzitetu u Helsinkiju (Finska). Profesor McCluskey je prikazao programe za razvoj talenta i rešavanje problema s grupama mladih koje su pod rizikom oslobađanjem njihovih kreativnih potencijala. Poslednji dan bio je rezervisan za dva američka istraživača: Fransoy Gagne, profesor psihologije na Univerzitetu u Kvebeku (Kanada) i Donald Treffinger, predsednik Centra za kreativno učenje u Sarasoti (SAD).
Interesovanje za kreativnost
Posebno interesantan bio je nastup dr Donalda Treffingera, koji je napravio pregled istraživanja o merenju i razvoju programa koji podr ža vaju kreativnost, sa naglaskom na doprinosima koja su učinili saradni ci Centra za kreativno učenje. Centar definiše talenat kao potencijal za značajne doprinose i produktivnost na originalne ili kreativne načine u bilo kojoj oblasti ispitivanja, izražavanja ili akcije, tokom dužeg vremenskog perioda. Talenat se pojavljuje iz sklonosti i istrajne uključenosti u oblast jakog interesovanja ili pasije, a nastaje u interakciji četiri značajna izvora, odnosno komponente. To su: karakte-ristike osobe, kontekst u kojem osoba funkcioniše, sadržinski domen ili oblast ekspertize u kojoj osoba dela, i operacije, procesi, oruđa i strategije koje osoba primenjuje u nameri da se izrazi i nešto stvori. Centar za kreativno učenje nudi različite resurse, programe i usluge koje podržavaju planiranje, primenu i evaluaciju razvoja talenta, kreativno učenje i kreativno rešavanje problema.
Ponuda na različitim nivoima Centra za kreativno učenje za razvoj talenta zasnovana je na više osnovnih načela (Treffinger, Young, Nassab & Wittig, 2004). Neka od ovih opredeljenja i načela su sledeća: Najpre, svi učenici imaju potencijale i interesovanja koji su vredni sami po sebi. Neki učenici pokazuju napredne nivoe talenta i postignuća vrlo rano. Talenat se razvija tokom celog života i predstavlja osnovu za lični rast i zdrav razvoj. Nove prilike omogućavaju talentima i interesovanjima da se menjaju, rastu ili se pojavljuju u različitim periodima života. Kreativna produkcija koja je rezultat individualnog ili grupnog truda ima zajedničku manifestaciju – kvalitetne proizvode, koji se dele s odgovarajućom publikom. Kretanje ka kreativnoj produkciji, u bilo kom domenu, uključuje neprekidnu borbu za ravnotežu između igre i krutosti. Igra obuhvata otvorenost iskustva, osećaj radoznalosti, istraživanje, preuzimanje rizika i proigravanje, a krutost traži disciplinovano ispitivanje, težak rad i ulaganje produženog napora.
S uverenjem da treba otkriti najbolje u svakom učeniku, Trefinger i njegovi saradnici dalje tvrde da lični stil učenja pruža korisne infor-macije o tome kako „jake“ strane i talenti te osobe mogu najbolje da se izraze i upotrebe i, takođe, daju osnovu za oblikovanje obrazovanja koje će biti izazovno za određenu osobu. Za vaspitače je važnije podsticanje potencijala za talenat i pružanje podrške nego samo kategorisanje, označavanje ili sortiranje. Talenat se razvija u „eko-sistemu razvoja“. U uočavanju učenikovih „snaga“, talenata i interesovanja učestvuju svi, kuća, škola i šira zajednica. Samo učešće u aktivnostima ili iskustva u kojima različiti talenti mogu da se izraze i koriste mogu biti početne tačke u opažanju i razvoju talenta. Razvoj talenta zahteva velika ulaganja, trud, disciplinu, posvećenost i radnu etiku od pojedinca o kojem je reč, kao i izvore, podršku i ohrabrivanje od drugih. Programi koji su uspešni u razvoju talenta uključuju mnoge i raznovrsne resurse i nivoe službi. Odgovarajuća podrška više produžava, proširuje i pojačava nego što nadopunjuje dnevni školski program.
U Centru za kreativno učenje smatraju da su stvaranje i pružanje adekva tnih i izazovnih obrazovnih iskustava glavna odgovornost škole. Nisu privilegija, niti su to posebne aktivnosti. Programiranje aktivnosti (koje uključuje individualizaciju, odgovarajuće obogaćivanje, uspešno ubrza vanje, nezavisnost i samousmeravanje, lični rast i socijalni razvoj i pripremu za karijeru sa pogledom u budućnost), po pravilu, prevazilazi podelu na nastavne predmete i razrede. Razvoj talenta u školskom okruženju zahteva posvećenost i podršku sveg osoblja i dovoljno vremena za slobodno i jasno planiranje i prepoznavanje potrebe i značaja postepene primene tokom višegodišnjeg rada. Utvrđivanje i čuvanje informacija o učenikovim „snagama“, talentima i interesovanjima fleksibilan je i inkluzivan proces koji teče, a ne događaj u jednom trenutku. Pitanje identifikovanja (da li je učenik darovit, koji kriterijumi ga kvalifikuju za selekciju) napušta se u korist pitanja kako što bolje odgovoriti na učenikove potrebe.
Moju pažnju privukao je nastup Galine Dolije, čiji rad sam poznavala odranije (Zainteresovani čitalac može naći opis prvog vanškolskog programa koji je G. Dolya realizovala u Londonu u : Maksić (2006).). Galina Dolya i Nikolai Veraksa (Odeljenje za psihologiju i pedagogiju kognitivnih sposobnosti na Institutu za obrazovanje u ranom detinjstvu i roditeljsko staranje, Moskva, Ruska akademija za obrazovanje) održali su radionicu o tome kako se može napraviti razvojni kurikulum za rani uzrast i upotrebiti kao ključ za učenje i stvaranje a ne otkrivanje darovite dece. Dr Dolya govorila je o programu koji je zasnovan na istraživanjima ruskih vigotskijanski orijentisanih psihologa i edukatora koje predvodi Leonid Venger. Program nudi posebno dizajnirana iskustva za optimalno učenje: priča, vizuelno-spacijalno, osnove matematike, razvojne igre, ortografija, logika, kreativno modelovanje, istraživanje, matematika, konstruisanje, ti–ja–svet i izražajni pokreti. Ove aktivnosti, u odgovarajućem ambijentu s obučenim nastavnicima, pojačavaju ali ne ubrzavaju razvoj, jer su zasnovane na sistematskom uvođenju dece u ono što će uskoro, vrlo brzo moći da urade (shvate, razumeju, ovladaju), što prvo čine uz pomoć drugih a potom sama. Sledi detaljniji prikaz 12 osnovnih programa (Dolya, 2007).
Prvi program čine osnove matematike koje razvijaju sposobnost spoljašnjih, vizuelnih karakteristika predmeta koristeći senzorne standarde kao što su boje, oblik i veličina. Logika razvija sposobnost analize predmeta i događaja, omogućava detetu da vidi. identifikuje osnovne karakteristike posmatranog, da koristi sekvencijalno mišljenje, izvodi zaključke, klasifikuje i sistematizuje informacije. Pričanje razvi ja ljubav prema priči, usvajanje jezika i produbljuje razumevanje stru-k tu re priče sleđenjem specifičnog seta procedura koje su poznate kao vizuelno modelovanje. Igrajući se u grupi, deca razvijaju produktivnu maštu, simboličku pismenost, jezičke i komunikacione veštine, fleksi bilno mišljenje, kreativno rešavanje problema, samoregula ciju i samopoštovanje. Ortografija podržava osnovne veštine za pismeno i kreativno izražavanje, razvija umetničko viđenje i uvodi različita simboli čka oruđa – kompoziciju, ritam i boju. Program vizuelno-spacijalno razvija svest o prostoru i sposobnost snalaženja, tako što deca posma-traju predmete u prostoru i koriste simbole da predstave to što vide preko vizuelnih modela – mapa, šema i planova. Kreativno modelovanje odvija se kroz zajedničke aktivnosti u kojima deca otkrivaju simetriju i šablone, manipulišući geometrijskim oblicima da bi stvorila umetničke kompozicije sveta koji ih okružuje. Konstruisanje podržava matematički jezik i svrsishodno ponašanje, jer deca imaju mogućnost da analiziraju predmete, artikulišu svoje planove i izvode ih, koristeći drvene modularne blokove za gradnju. Kroz igre, priče i eksperimente deca otkrivaju naučne pojmove, njihova različita svojstva i promene. Izražajno kretanje podstiče emocionalnu inteligenciju, neverbalne komunikacione veštine, kreativnost i produktivnu imaginaciju koristeći pokret, izraz lica i muziku. Program ti–ja–svet koristi simbole i vizuelne modele preko kojih deca uče o sebi kao fizičkim, emocionalnim i socijalnim bićima i drugim živim i neživim bićima. Svi programi i druge informa-cije potrebne za njihovu realizaciju dostupni su kao filmski materijal, koji je napravljen namenski za Nastavnički kanal(Ovaj TV program može da se preuzme sa interneta: www. keytolearning.com).
Na konferenciji je predstavljena elektronska verzija Renzulijevog sistema za učenje, jednog od dobro poznatih i širom sveta korišćenog obogaćujućeg programa, koji je razvijen u tridesetogodišnjem radu Centra za istraživanje darovitih i talentovanih na Univerzitetu u Konektikatu (SAD). Program je zasnovan na teoriji učenja s visokim ciljevima koja se više fokusira na razvoj kreativne produktivnosti kroz primenu znanja nego na sticanje i skladištenje znanja. Sistem za učenje radi tako što kompjuter pravi profil akademskih „snaga“, interesovanja, stila učenja i preferiranog oblika izražavanja svakog učenika. Posebna oruđa usaglašavaju internet izvore sa učenikovim profilom iz 14 pažljivo izabranih baza podataka koje su kategorisane prema predmetima, razredu, standardima državnog kurikuluma i stepenu složenosti. Moguće je vredno-vanje postignuća, zatim izbor i učešće u nezavisnim istraživačkim studijama i kreativnim projektima, individualno ili u malim grupama. Učenici i nastavnici mogu da evaluiraju kvalitet proizvoda učenika koristeći poseban formular za to. Učenici mogu da procenjuju svaki sajt koji su posetili i šta su dobili od tog sajta. Takođe, učenici mogu da stavljaju pojedine izvore do kojih su došli u sopstveni portfolio za buduću upotrebu. Postoji i mogućnost ubrzavanja kurikuluma za učenike s visokim postignućem (Renzulli & Reis, 2007).
Moglo bi se reći da je merenje i podsticanje kreativnosti posebno zanimljivo istraživačima sa Dalekog i Bliskog istoka (kao što su Kina, Koreja, Iran). Primera radi, Shin-dong Lee i Woon-jung Koh (Koreja) kritikuju istraživanje Gecelsa i Džeksona o tome da su inteligencija i kreativnost dve različite sposobnosti. Korejski istraživači koriste Toransov test kreativnosti, a nalaze da inteligencija objašnjava akadem-sko postignuće značajno bolje od kreativnosti. Primetno je da se krea tiv-nost na Istoku tumači na zapadni, empiristički način i meri testovima. Uz Toransov test kreativnog mišljenja, za merenje kreativnosti koristi se i Urban-Jelenov test crtanja. Jedan od autora, Urban, međutim, nije ponudio nikakve novine u korišćenju testa, osim što je naglasio njegova ograničenja. Perspektiva je sporna mera kreativnosti, jer je zavisna od razvoja: mala deca je nemaju, a test ima ambiciju da meri kreativnost nezavisno od uzrasta. Drugi problem za norme i tumačenje postignuća predstavlja postojanje platoa, koji se dešava posle niže srednje škole (posle devetog razreda).
Na konferenciji je saopšten rad o tome kako javno mnjenje Srbije vidi dečju maštu (čiji su autori S. Maksić, Institut za pedagoška istraživanja, i Z. Pavlović, Institut društvenih nauka). Dečja mašta je predmet interesovanja zbog značaja koji joj daju razvojne teorije, smatrajući je osnovom za kreativnost. Za analizu su korišćeni podaci o poželjnosti 10 osobina, dobijeni u trećem i četvrtom talasu Svetske studije vrednosti (1994–2004. godina). Maštovitost je, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, najmanje važna osobina koju treba razvijati kod dece. Kada se uporede preferencije građana Srbije sa preferencijama građana u ostalim ispitivanim zemljama, uočava se poboljšanje statusa mašte između trećeg i četvrtog talasa na nivou celokupnog uzorka i uzorka evropskih zemalja, što se u Srbiji ne dešava, tako da je status mašte u četvrtom talasu lošiji od svetskog i evropskog proseka. U radu su razmatrani značajni korelati preferiranja maštovitosti – obrazovanje i postmaterijalistička orijentacija (pozitivna veza) i uzrast ispitanika (negativna veza). Zaklju-čeno je da rezultati ukazuju na rizik da zanemarivanje dečje mašte otežava pojavljivanje kreativnosti i da podršku maštovitosti treba da pruži škola (Maksić i Pavlović, 2007).
Radovi koji su izloženi kao posteri nisu po kvalitetu zaostajali za onima koji su imali status individualnih saopštenja. Ilustracije radi opisaćemo poster čiji je autor Wieslawa Limont, profesor na Nikolaus Kopernikus univerzitetu (Torun, Poljska). Dr Limont ispitivala je odnos između specifičnih sposobnosti i kreativnih veština koje su merene verbalnim i vizuelnim testom kreativnosti. Korišćeni su Gilfordov test alternativne upotrebe i Jelen-Urbanov test crtanja. Ispitanici, čiji se uzrast kretao od 17. do 30 godina, bili su podeljeni na grupe sa izraženim jezičkim, muzičkim, likovnim, matematičkim i igračkim sposobnostima. Više skorove na upotrebljenim merama kreativnosti imali su oni ispitanici koji su više talentovani za oblast u kojoj je kreativnost merena – visoke jezičke ili vizuelne sposobnosti, a niže oni sa muzičkim, igračkim i matematičkim sposobnostima. Autorka je zaključila da dobijeni rezultati ukazuju na postojanje različitih odnosa između specifičnog talenta i kreativnih sposobnosti (Limont, 2007).
Perspektive
U programu koji je pratio konferenciju organizovana je izložba informacija, reklamnog materijala, knjiga i opreme koje izdaju britanske organizacije za darovite i talentovane, Evropski savet za visoke sposo-bnosti, Svetski savet za darovitu i talentovanu decu i druge regionalne i nacionalne organizacije iz evropskih i neevropskih zemalja. Takođe, izvedeno je više internacionalnih programa za mlade, koje su vodili iskusni nastavnici sa Vorviškog univerziteta. U ponudi su bili progra-mi iz matematike, glume, kreativnog pisanja, medicine, gde su mladi mogli da razmatraju i otkriju kakva je uloga matematike u životu čoveka, od brojanja i jednostavnog računanja do razumevanja kosmosa, da nauče kako da se igraju rečima, da se tuku bez batina itd. Na završnoj ceremoniji, učesnici ovih programa demonstrirali su stečene veštine, kao što su glumački performans, recitovanje, projekcija filma o zdravom životu i ishrani. Skup je završen najavom evropske, ibero-američke i naredne svetske konferencije. Sledeća, 18. svetska konferencija, pod nazivom „Promovisanje sna“, biće održana 2009. godine u Vankuveru (Kanada).
Literatura
- Dolya, G. (2007): Key to learning, Vigotskian approach to early year education, Paper, 17th Bienal Conference of the World Council for Gifted and Talented Children, University of Warwich, England.
- Limont, W. (2007): Relationships between specific and creative giftedness, Poster, 17th Bienal Conference of the World Council for Gifted and Talented Children, University of Warwich, England.
- Maksić, S. (2006): Podsticanje kreativnosti u školi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
- Maksić, S., Pavlović, Z. (2007): Public opinion on child imagination, Paper, 17th Bienal Conference of the World Council for Gifted and Talented Children, University of Warwich, England.
- Renzulli, J., Reis, S. (2007): A tehnology based resource for challenging gifted and talented students, Paper, 17th Bienal Conference of the World Council for Gifted and Talented Children, University of Warwich, England.
- Treffinger, D, Young, G., Nassab, C., Wittig, C. (2004): Fundamenat tenets and belief statements, The LoS approach to talent development, Center for Creative Learning, Sarasota, Florida, USA.
- World Council for Gfited and Talented Children (2007): 17th Bienal Conference Programme guide, University of Warwich, England, August 5-10 2007.
Ostali tekstovi iz časopisa "Nastava i vaspitanje"
Opširnije o časopisu
|
