:: Časopis "Nastava i vaspitanje ::

KO SU ŠKOLSKI PEDAGOZI U SRBIJI?

Dr Nedeljko Trnavac
Filozofski fakultet, Beograd
UDK-371.125
Pregledni članak
Tekst objavljen u časopisu "Nastava i vaspitanje" br. 2, 2006. god.

 REZIME
Povodom pet decenija rada službe školskih pedagoga u Srbiji (1958-2008) provedeno je obimno istraživanje koje je pokrilo tri teme:
a) ko su školski pedagozi u Srbiji ("lična karta" školskih pedagoga);
b) kakvi su uslovi (ambijent) u kojima rade školski pedagozi;
v) šta (programi) i kako (metodički problemi) rade školski pedagozi.
U ovom prilogu je izložen izveštaj o prvom delu istraživanja: starosna i polna struktura, radni staž, školska sprema njihovih roditelja (socijalno poreklo), porodična situacija, materijalne i stambene prilike, samoprocena ličnih i radnih sposobnosti, motivi opredeljivanja za poziv školskog pedagoga i napredovanje u struci. Radi se o relativno mladoj profesionalnoj grupaciji, redovno školovanoj, uverenoj u svoje sposobnosti i posvećenoj deci i svom pozivu pedagoga. Grupaciji koja nije bez problema u sektoru svog delovanja, ali koja je još uvek puna radnog entuzijazma i poleta.

Ključne reči : školski pedagog, profesionalni razvoj, opredeljivanje za poziv, radno iskustvo.

SCHOOL PEDAGOGUES IN SERBIA - WHO ARE THEY?

In anticipation of the fiftieth anniversary of the establishment of the professionof school pedagogues in Serbia (1958-2008) an extensive research was undertaken in order to get answers to three questions:
a) who are school pedagogues in Serbia ('identity card' of school pedagogues);
b) what are the conditions (ambience) in which the pedagogues work; and
c) what (programmes) and how (method problems) do pedagogues work?
The paper presents an account of the first part of the research regarding: age and gender structure, work experience, pedagogue parents' education (social background), family, financial situation, housing, self-evaluation of personal and professional abilities, motives that drove them to choose the profession of a school pedagogue, and their further education and advancement. This is a case of a relatively young line of profession, of a group of people regularly educated, self-confident and dedicated to children and their vocation. It is a group of experts not without problems in their field of work, yet still full of enthusiasm and inspiration.

eywords: school pedagogue, professional development, vocational choice, work experience.

Uvodne napomene

Povod za relizaciju ovog istraživanja jeste jubilej, od pola veka od kada je zasnovana ideja (1936; 1953) i započela sa radom prva grupa školskih pedagoga u Srbiji (1958. godine). Predmet istraživanja je kadrovski profil školskih pedagoga u osnovnom školstvu Srbije (osim pokrajine Kosovo) i upoznavanje osnovnih ličnih, porodičnih i radnih karakteristika te populacije.
Cilj istraživanja je da se uspostavi baza podataka za kvalitativnu analizu Promena u osnovnom školstvu i traganje za novim profesionalnim identitetom školskih pedagoga. Zadaci istraživanja su grupisani u tri grupe: a) ko su školski pedagozi u Srbiji ("lična karta" prosečnog školskog pedagoga); b) kakav je ambijent, tj. kakvi su radni uslovi naših školskih pedagoga; v) šta to i kako rade školski pedagozi (sadržaji rada i metodički problemi u radu).

Uzorak istraživanja je obuhvatio 259 školskih pedagoga i on je pri obradi podataka podeljen u četiri velike grupe (Vojvodina - 87; područje grada Beograda - 44; središnja Srbija - 70; jug Srbije - 56). Podaci su sređeni i prema okruzima, ali ovde analiziramo samo osnovne tendencije, koje nam mogu pomoći u izradi novih projekcija daljeg razvoja pedagoško-psihološke službe u Srbiji.
Nosilac istraživanja je Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a autor ovog priloga je i autor istraživačke teme u celini. Prikupljanje podataka je vršeno u tri navrata, od 2003. do 2005. godine, a na naše apele da nam vrate popunjene upitnike, naročito su se odazvali pedagozi iz Južnobačkog, Severnobačkog, Mačvanskog, Podunavskog i Pčinjskog okruga, a krajnje neodgovorno i slabo kolege iz Severnobanatskog, Zaječarskog i Borskog okruga.
Kao instrument istraživanja štampan je veoma obiman upitnik u formi brošure od 16 strana, u tri hiljade primeraka, tako da smo u pojedine okruge upitnik slali i tri puta.

Ko su školski pedagozi ?

Polna i starosna struktura

U Srbiji skoro da nema penzionisanih školskih pedagoga koji su u tom statusu i započeli svoj radni vek. U populaciji prosvetnih radnika, školski pedagozi su najmlađi kadrovski profil, pošto se prva grupa zaposlila u Beogradu tek 1958. godine. Oko 35 odsto sada aktivnih pedagoga je rođeno između 1960. i 1969. godine, a samo 12 odsto pre 1949. godine. Ili: 60 od s t o nji h ima manje od 3 5 godina života. Njihova životna i radna zrelost se tek uspostavlja i u narednom periodu će doći do izražaja. Posebno ako se iz srodnih istraživanja zna da su ostali kadrovski profili znatno stariji (na primer, među nastavnicima matematike su pretežno stariji ljud i).

Tabela 1: Starosna struktura

Izrazito su najmlađi školski pedagozi sa teritorije središnje Srbije - njih oko 70 odsto je rođeno posle 1960. godine, a 30 odsto posle 1970. godine. Na jugu Srbije je kadar nešto stariji - 57 odsto je rođeno pre 1959. godine, a najprirodnija je distribucija u Beogradu - po jedna četvrtina za svaki period. Međutim, na beogradskom terenu najduže i traje proces zapošljavanja školskih pedagoga, a na jugu Srbije je najveći broj onih koji su iz drugih struka i sa započetim stažom u ovu kadrovsku grupu.

Kada se posmatra radni staž, trećina je (34,4%) u prvoj deceniji rada, a u središnjoj Srbiji čak polovina, a 73% je u prve dve decenije rada. Ako izdvojimo staž na radnom mestu pedagoga, zanimljivo je da ih je u prvoj deceniji rada čak 41 , 4 % , a u prve dve decenije skoro 90%. Najduže su u stažu školskog pedagoga kolege iz Beograda - 42 odsto od 20-29 godina, a najmanje na jugu Srbije - 19 odsto. To znači da su se školski pedagozi najduže i direktno posle studija zapošljavali u Beogradu, a da su kolege na jugu Srbije prvo radile u drugim, srodnim strukama (sa višom pedagoškom ili učiteljskom školom i sl.) , a tek potom završavali studije pedagogije i zapošljavali se na radnim mestima školskog pedagoga. U tom pogledu je evidentna razlika u vrsti i profesionalnom razvoju kadra u Vojvodini, Beogradu i na jugu Srbije.

Još su veće razlike ako izdvojimo kategoriju "radni staž u ovoj školi": 63,3 o d s t o je ma nje o d deve t godi na u sa dašnjoj školi, a zanemarljivih 0,4% provodi četvrtu deceniju staža u istoj školi. Demografska kretanja stanovništva, kretanje radne snage i lično napredovanje u struci učinili su da je fluktuacija radne snage u kategoriji školskih pedagoga veoma intenzivna. Krajnosti u oba smera nisu poželjne.

Tabela 2: Radni staž

Polna struktura uzorka školskih pedagoga je, takođe, veoma zanimljiva i poziva na dublju analizu, ali mi ćemo ovde izdvojiti samo osnovne podatke. Muškaraca je 17 , 5 a žena 82,5 odsto. Tendencija feminizacije poziva zahvatila je i ovaj profil u osnovnom školstvu, ali ipak znatno manje nego kategorije vaspitača, učitelja i nastavnika većine nastavnih predmeta. Osnovna i najznačajnija razlika je teritorijalna: u Vojvodini je samo 5,7 odsto školskih pedagoga muškaraca, a na jugu Srbije čak 40.

Grafik 1: Polna struktura

Za prosvetnu delatnost je značajno da polna struktura učesnika vaspitnog procesa, i kod nastavnika i kod učenika, bude adekvatna, tj. odgovarajuća ili približno uravnotežena. Kada se radi o direktorima škola, još uvek je većinsko prisustvo muškaraca, ali kada se radi o stručnim saradnicima, možemo i dalje očekivati naglo smanjivanje učešća muškaraca, o čemu govore i podaci o polnoj strukturi studenata pedagogije.

Porodični status školskih pedagoga

Porodična situacija u kojoj žive školski pedagozi, takođe, može biti značajan faktor za odnos prema radu i učešće u rešavanju školskih problema. Neudatih i neoženjenih je jedna petina (21,8%), a razvedenih 5,8%, što mislimo da je niži procenat nego u kategorijama psihologa, novinara, umetnika ili nekih drugih profila (U Beogradu - 9%, a u Vojvodini 7%). Najviše neudatih je u Beogradu - 30%, a najmanje na jugu Srbije - 16%.

Deca u porodicama školskih pedagoga su značajan indikator o specifičnom odnosu prema drugoj deci sa kojima rade u školi. Na jugu Srbije je najviše školskih pedagoga koji imaju svoju decu - 77% (u odnosu na 51,4% u središnjoj Srbiji). U Srbiji u celini uzorka 27,8% ima po jedno dete, 61,4% po dvoje dece, 9,9% po troje dece i 1,2% četvoro dece. Međutim, i ovde postoje teritorijalne razlike. U svim područjima, porodice sa decom u proseku imaju po 1,7 dece, a na jugu Srbije - 2,1 dete, što je značajna razlika koja prati poznate razlike u natalitetu. U središnjoj Srbiji od pedagoga sa decom 38,8% ima samo jedno dete, a na jugu Srbije 9,3%.

Doskoro je bio običaj da učitelji i prosvetni radnici imaju za bračnog partnera svog kolegu. Međutim, danas je to opstalo još uvek samo i delimično u kategoriji (seoskih) učitelja. U dva navrata, u prvoj polovini 20. veka, to je bilo i zakonski uslovljeno za učiteljice, tj. postojala je obaveza da se moraju udavati za kolege učitelje ("uvođenje celibata za učiteljice").

U porodične uslove za udoban život i uspešan intelektualni rad spadaju i brojna materijalna i tehnička sredstva, kao što su knjige, televizor, kompjuter, pa i neke udobnosti van stana i kuće, kao što su auto, vikendice, dvorište i slično. Lična biblioteka, sa najmanje 100 knjiga, na raspolaganju je za 72,4% školskih pedagoga, televiziju imaju skoro svi, ali video uređaj samo 69,2%; fiksni telefon je na drugom mestu - 84,0%, a mobilni na trećem - 78,6%; sledi zvučni stub - 64,6%, pa odmah potom auto - 64,2%. Svoj radni sto u stanu je obezbedilo njih nešto više od polovine - 56,4%, ali u svojoj radnoj sobi može da radi samo jedna trećina - 31,9%. U oblasti korišćenja kompjuterske tehnike ima više nivoa: svoj kompjuter ima 46,3%, ali sa štampačem 27,6% i korišćenjem e-mail veze jedna četvrtina - 24,9%. Ovde se najviše primećuju regionalne razlike: na beogradskom području kompjuter poseduje 75% , u Vojvodini 43,6%, ali na jugu Srbije - 33,9% (gde srećemo samo šest e-mail veza). I mobilni telefon je u vlasništvu skoro svakog školskog pedagoga u Beogradu - 98,0%. Neki muzički instrument u stanu ima njih 29,9%, a vikendicu jedna petina -20,2%. Zanimljivo je da je auto više u posedu onih koji su u središnjoj Srbiji - 67,0% i na jugu Srbije - 66,0%, nego onih u Beogradu - 61,3%. Svoju baštu/vrt poseduje svaki drugi (49, 0 %), pa i ovde više na Jugu Srbije -62,5%.

U našem uzorku 27,9% je u braku sa kolegom koji radi u prosveti, ali u Vojvodini samo 9,1 a na Jugu Srbije čak 44,7 odsto. Uslovi života i tradicija sredine određuju i ponašanje školskih pedagoga. Međutim, od onih koji su u braku sa kolegom iz prosvete, samo njih 27,7 odsto radi u istoj školi, a 72,3% u različitim školama, a često i različitim mestima.

Socijalno poreklo i uslovi života

Bitna odrednica mogućnosti da neko dobro radi jeste i činjenica koliko daleko živi i putuje do škole u kojoj radi. Njih 54,7% ima do škole manje od četiri kilometra. Škola je najbliža školskim pedagozima u središnjoj Srbiji (6 6 ,6%) i Vojvodini (5 8 , 6 % ) , tj. onima koji stanuju u neposrednoj blizini škole. Na jugu Srbije 16 ,1% putuju do posla i "više od 20 kilometara".

Posebno je zanimljivo područje grada Beograda u kojem je distribucija svih ovih grupa: 29,5% do 4 km; 22,7% 5-9 km; 13,6% 10-14 km; 20,4% 15-19 km; 13,6% više od 20 kilometara. To uslovljava i postojanje uređenog gradskog i prigradskog prevoza. "Prosvetara putnika" je, ipak, među školskim pedagozima manje nego među učiteljima ili nastavnicima koji u jednoj školi imaju mali fond časova (seoske škole).

Uslovi stanovanja školskih pedagoga nisu na zavidnom nivou, posebno u naseljima ruralnog tipa. Kod roditelja stanuje jedna trećina (30%), u podstanarskim uslovima još njih 13,3%, u sopstvenoj kući 28,5%, a u stanu (stambenoj zgradi) 28,5% (samo 7, 4 % u stanu koji je veći od dvosobnog).
U statusu podstanara i kod svojih roditelja u Vojvodini stanuje, čak, 52 odsto školskih pedagoga. U sopstvenoj kući (4 4,6%) ih je najviše na jugu Srbije (gde je i najmanje stanova u stambenim zgradama). U stambenim zgradama ih najviše stanuje (što je i očekivano) u Beogradu - 51 odsto.

Socijalno poreklo smo pokušali da odredimo na indirektan način - snimanjem školske spreme njihovih roditelja:

Tabela 4: Socijalno poreklo

Osnovna škola je još uvek dominantna kategorija - oko 40 odsto očeva i majki, a sa zanatskim školama zajedno oko 55 odsto. Više od srednje škole ima 18 odsto očeva i majki. To znači da naši školski pedagozi potiču iz donjih slojeva srednjeg socijalnog stratuma. Ta konstatacija je jasnija kada se izdvoji školska sprema (pa time i radno meto, a često i prihodi) njihovih majki - iznad 50 odsto ima osnovnu školu i manje od osnovne škole, a na jugu Srbije čak 71 odsto. Među majkama u uzorku Srbije je 12 odsto sa višom školom i fakultetom, a na jugu Srbije samo 3,6 odsto sa višom školom, a nijedna majka nije registrovana da ima fakultetsku spremu. Na teritoriji Vojvodine je 14 odsto očeva sa fakultetom, a na jugu Srbije samo tri lica imaju taj nivo školske spreme.

Školovanje i uspeh u studijama

Za dobijanje kompletne slike o našim školskim pedagozima, bitni su i podaci o njihovom školovanju i uspehu u toku studija. Njih 35 odsto je završilo osnovnu školu u selu, a 65 odsto u gradu, što se posredno uklapa u priču o radničko-seljačkom poreklu ove populacije. Teritorijalno, najmanji procenat "sa seoskog područja" je u središnjoj Srbiji - 23 odsto, a najveći na jugu Srbije - 45 odsto, što je znatno iznad republičkog proseka. Gde su studirali školski pedagozi iz uzorka:
Novi Sad  - 22,1%
Beograd - 34,0%
Priština - 23,3%
Sarajevo - 4,9%
Skoplje - 10,0%
Zagreb - 1,5%
Ostalo - 3,8%

Teritorijalno su "najšire" raspoređeni školski pedagozi koji su studije pedagogije završili u Beogradu: po jedna trećina na teritoriji Vojvodine, Beograda i središnje Srbije (a samo dva pedagoga na jugu Srbije). Dakle, na teritoriji Vojvodine radi koliko i na području Beograda. Međutim, skoro svi školski pedagozi koji su diplomirali u Novom Sadu (osim njih osam) rade na teritoriji Vojvodine. Prištinski diplomirani studenti najčešće rade na jugu Srbije - 51 odsto, ali ih je oko 30 odsto i na teritoriji središnje Srbije. Ostali su u Beogradu i Vojvodini. Skopski studenti su skoro svi na jugu Srbije. Očigledno je da je demetropolizacijom i dislokacijom centara za studiranje pedagogije došlo i do izvesnog stvaranja novih krugova ali i njihovog zatvaranja, što ne smatramo dobrom i poželjnom pojavom. Intenzivnija fluktuacija pedagoškog kadra je do sada zahvatala samo studente koji su se školovali u Beogradu. U Beogradu, pak, radi čak 34 odsto onih koji su završili studije pedagogije van Beograda.

O kvalitetu studiranja govore podaci o dužini studija i o prosečnoj oceni. Većina je (47, 3%) studirala od 6-9 godina, približno toliko (41,7%) do 5 godina, a njih 10,9 % duže od 10 godina. Očekivali smo da je najkraće studiranje školskih pedagoga koji rade na teritoriji grada Beograda, polazeći i od toga da se na prijemnim ispitima u Beogradu već godinama upisuju samo odlični i mali broj vrlo dobrih učenika. Podaci, koji se odnose na naš uzorak od 250 školskih pedagoga, pokazuju da su najbrže završavali fakultet pedagozi koji rade na jugu Srbije - njih 55,5% je studiralo do 5 godina. Takvih je u Beogradu samo 30,1% ili u Vojvodini 38,5%. Ovaj podatak se teško može dovesti u logiku, ako se uporedi sa sredinskim uslovima, školskom spremom njihovih roditelja, selekcijom prilikom upisa, uslovima studiranja i stanjem (brojem) profesorskog kadra u Prištini i Skoplju. Poznato je, naime, da je na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 36 zaposlenih, a da na pojedinim odsecima/grupama za pedagogiju u drugim gradovima ima samo po dva do pet doktora pedagoških nauka (Pale, Niš, Priština itd.) . Ovi podaci, svakako, zaslužuju dublju i potpuniju analizu, posebno na fakultetima koji obrazuju buduće školske pedagoge. Određenu rezervu u odnosu na ove podatke treba imati i zbog činjenice da su podatke o dužini i proseku studija upisivali sami školski pedagozi, bez provere u zvaničnoj dokumentaciji.

Prosečna ocena studija je distribuirana na sledeći način:
- od 6 do 7 = 22,2%
- od 7 do 8 = 54,0%
- od 8 do 9 = 21,4%
- od 9 do 10 = 2,4%

Dakle, tri četvrtine su sa prosekom ispod 8,00 a samo 2,4 odsto sa prosekom iznad 9,00. Međutim, podaci iz pojedinih poduzoraka u izvesnoj meri koriguju prethodne podatke o dužini studiranja. Na jugu Srbije njih 82 odsto ima ocenu ispod 8,00, kao i u Beogradu, a u Vojvodini 66 odsto; tj. u Vojvodini je više od 33 odsto sa prosekom iznad 8,00 a u Beogradu 20 odsto ili na jugu Srbije 18 odsto. Ako ove podatke tretiramo i kao kriterijum u ocenjivanju studenata, onda je on najoštriji u Beogradu - 32 odsto je sa prosekom nižim od 7, 0 0 ; a samo 16 odsto sa prosekom iznad 8,00. Najpovoljnija distribucija ocena studija je u poduzorku Vojvodine, gde primećujemo i skoro 5 odsto onih sa prosekom između 9,00 i 10,00. Na jugu Srbije, ono što je dobijeno u brzini studiranja izgubljeno je u kvalitetu, tj. proseku ocena.

Među onima koji se deklarišu kao školski pedagozi postoji nekoliko varijanata, tj. stručnih profila: a) profesor pedagogije - 48,4%; b) diplomirani pedagog - 46,1%; pedagog-psiholog - 5,4%; psiholog-pedagog; i profesor pedagogije i andragogije. Većina onih koji su završili međugrupu u Beogradu, Sarajevu, Nišu i Palama (Sarajevo) uglavnom se izjašnjavaju kao psiholozi i polagali su stručni ispit u tom zvanju. Diploma "profesor pedagogije" je najčešća na jugu Srbije - 71,4%, a "diplomirani pedagog" u Beogradu - 71,1%.

Radne sposobnosti

Radne (i druge slične) sposobnosti pojedinaca se, najčešće, mogu snimiti posredstvom sertifikata o pohađanju kurseva i slično. Najviše njih (5 5 , 3 % ) steklo je vozačku dozvolu, ali znatno više na jugu Srbije - 65,0% nego u Beogradu - 43,1%. Međutim, kurs za rad na kompjuteru je prošlo 31 , 7 % , ali obrnuto, u Beogradu 43,1% a na Jugu Srbije 28,3% ili u Vojvodini 24,2%. Ku r s stranih jezika je pohađalo njih 7, 8 % ; baletski školu samo jedna koleginica, a muzičku školu njih 14, odnosno 5,5%.

Stanje je nešto "šarenije" kada se radi o samoproceni sposobnosti bitnih za intelektualne aktivnosti i svakodnevni rad. Sa stanjem svojih intelektualnih sposobnosti najviše su zadovoljni: njih 104 ocenjuje peticom, a 131 četvorkom. Svojim obrazovnim nivoom i količinom stečenih znanja na nivou petice je 79, a na nivou četvorke 117. Samopouzdanje se opet vraća kada se radi o "vrednoći i upornosti u vršenju posla": 78 = 4, a 159 = 5. Nivo empatije u odnosu na učenike je, takođe, nešto sa čime je većina školskih pedagoga veoma zadovoljna: 162 = 5, a 52 = 4. Nivo poznavanja stranih jezika je nešto što se lakše može proveriti, pa samoprocena naglo opada u visini ocena: 60 = 2; 108 = 3; 49 = 4; 14=5. Ocena "dobar 3" je preovlađujuća i kada se radi o sposobnosti za rad na kompjuteru: 34 = 1; 78 = 3; 28 = 5. Sviranje na nekom muzičkom instrumentu ima najviše "jedinica" - 136. Vožnja automobilom je ocenjena sa 1 kod njih 71 koji nisu prošli obuku, ali kod 53 sa 4 i kod 57 sa ocenom 5.

Interesovalo nas je i "zašto su se opredelili za poziv i posao školskog pedagoga". Grupisanje 96,2% odgovora svelo se na svega tri odgovora: "da se bavim nečim korisnim za ljude, da pomažem kolegama, učenicima i njihovim roditeljima" - 70,9%; "da doprinesem unapređivanju određene delatnosti" - 16,1% i "da se bavim istraživanjima i otkrivanjem nepoznatog" - 9,2%. Ostali odgovori su bili interesantni, ali su veoma retko pominjani: "da se bavim dobro plaćenim poslom"; "da rukovodim i organizujem posao drugih"; "da postanem popularan i poznat u okruženju"; "da radim posao u kojem nema mnogo fizičkog napora"; i "da radim posao u kojem nema mnogo odgovornosti, poslovnog rizika, a obezbeđena je prosečna plata".

U razlozima "zbog kojih su upisali studije pedagogije", izdvojio se odgovor "jer je odgovaralo mojim interesovanjima i sposobnostima" (69,0%), a slede: "po ugledu na starije pedagoge" (7,1%), "jer se za prijemni ispit nije tražilo znanje matematike" (7,1%).
Šta smatraju "presudnim za uspeh i napredovanje u struci", školski pedagozi su izdvojili nekoliko faktora: "stručne sposobnosti dokazane na poslu" - 38,8%; "marljivost i zalaganje" - 17,6%; "stalno stručno usavršavanje" - 7,1% i "lične veze i kontakti sa ljudima" - 6,6%.

Kao svoje "lične prijatelje", pominju četiri kategorije koje se mogu grupisati: "kolege sa studija" i "sadašnje kolege iz škole u kojoj rade" -39,0% i " prijatelje iz neke druge struke" i " komšije" - 39,9%. Ali, ako prvoj grupi priključimo i 11,6% "kolega iz neke druge škole", tada se izrazita većina školskih pedagoga druži sa kolegama iz struke, što je naročito izraženo na jugu Srbije - oko 70%. Veća "otvorenost" prema "komšijama" i onima "iz druge struke" je karakterističnija za Vojvodinu - 56%.

Ako sve podatke sumiramo, kakva je "lična karta" prosečnog školskog pedagoga u Srbiji ?

To je osoba koja ima 41 godinu života, 15 godina radnog staža, koja 13 godina radi kao školski pedagog, a samo 10 godina radi u školi u kojoj je sada. U 82 odsto slučajeva, to je osoba ženskog pola. Samo je jedna petina neudatih, odnosno neoženjenih, a oženjeni i udate imaju ukupno 291 dete, tj. manje od dvoje dece po porodici. Samo jedna trećina ima za bračnog druga prosvetnog radnika, a neznatan je broj onih koji rade u istoj školi (15). Polovina stanuje u neposrednoj blizini škole, a druga polovina putuje na posao, pa i više od 20 kilometara. Jedna trećina stanuje još uvek kod roditelja, druga trećina u sopstvenoj kući, a treća trećina je u statusu podstanara ili stanuje u stambenoj zgradi. Polovini majka nema više od osnovnoškolske spreme, a četvrtina očeva ima višu i visoku školsku spremu. Više od jedne trećine su bivši beogradski studenti, a po jedna četvrtina se školovala u Novom Sadu i Prištini. Ostali su doneli diplome iz Skoplja, Sarajeva ili nekih drugih centara.

Naš "prosečni" školski pedagog je studirao najčešće od 6 do 9 godina (47%), sa prosečnom ocenom između 7, 0 0 i 8,00; među kojima jedna polovina nosi zvanje "profesora pedagogije", a druga polovina "diplomirani pedagog". Veoma je mali broj onih koji ističu da imaju diplomu "međugrupe"> - pedagog/psiholog. Polovina ih poseduje vozačku dozvolu, a jedna trećina je osposobljena za rad na kompjuteru. Nažalost, manje je onih koji poseduju štampač uz kompjuter, a još manje onih sa E-mail vezom. Skoro svi procenjuju svoje zdravlje i svoje fizičke sposobnosti kao izvanredne, a nešto skromnije svoje radne i intelektualne sposobnosti.

Za poziv pedagoga su se opredelili jer žele "da pomažu ljudima" i što to odgovara njihovim individualnim osobenostima, a uspeh u struci pripisuju tim svojim sposobnostima i marljivosti u radu. Imaju dobrih prijatelja u životu, i to pretežno iz redova svojih kolega sa kojima su studirali ili sa kojima sada rade.

Ostali tekstovi iz časopisa "Nastava i vaspitanje"

Opširnije o časopisu