|
PRIKAZ KNJIGE:
Nikola M. Potkonjak, Imenik srpskih pedagoga (ko je ko u srpskoj pedagogiji), Srpska akademija obrazovanja, Beograd, 2005.
Slavko Zorić
Sindikat obrazovanja, nauke i kulture, Beograd
Prikaz dela
UDK-371.125
Tekst objavljen u časopisu "Nastava i vaspitanje" br. 3, 2006. god.
Zahvaljujući dobroj obaveštenosti, istrajnosti i preduzimljivosti prof. dr Nikole M. Potkonjaka nedavno se pojavila knjiga pod naslovom "Imenik srpskih pedagoga (ko je ko u srpskoj pedagogiji)", koja je dugo čekala da bude napisana, a koja je nedostajala. Bolje rečeno, nedostajali su biografski i bibliografski podaci o našim istaknutim pedagozima koji su obeležili i zadužili kako srpsku pedagošku teoriju, tako i njenu praksu. To što je nedostajalo upravo je popunio jedan od naših najistaknutijih pedagoga, kojeg pamte mnoge generacije pedagoga školovanih na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ova njegova knjiga je dosad jedina te vrste u nas, iako su ranije sačinjavani opšti pedagoški leksikoni, odnosno enciklopedije (kao što su, na primer, Pedagoški rečnik, Beograd, 1967; Pedagoška enciklopedija, Beograd, 1989). Potkonjakov Imenik je prva posebna knjiga koja sadrži biografske, bibliografske i druge podatke o našim zaslužnim pedagozima. Zato ova knjiga zaslužuje posebnu pažnju i ima značaj za pedagošku nauku.
Uobičajeno je da ovakve knjige (kao i rečnike i enciklopedije) sastavljaju timovi stručnjaka. Nije nam poznato zašto to nije bio slučaj i s knjigom koja ima pretenziju da nam kaže "ko je ko u srpskoj pedagogiji". Ma koliko autor bio obavešten i istrajan, jedan ne može učiniti onoliko koliko može učiniti tim stručnjaka. Ne znamo zašto prof. Potkonjak nije okupio druge ugledne pedagoge, već se odlučio da to uradi sam. Bez obzira na sve to, ova knjiga je dugo čekala da bude napisana.
Verujemo da će Potkonjakova knjiga privući pažnju svih pedagoga. Zato očekujemo da se ubrzo pojavi novo, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Za određene izmene i dopune uvek ima potrebe i opravdanja. Naš predlog je sledeći:
1. Poželjno bi bilo da u novo izdanje uvrsti i one starije srpske pedagoge, koji su našli svoje mesto u Pedagogijskom leksikonu (Zagreb, 1939), a nisu uvršteni među pedagoge u Imeniku. To su: Dragoljub Bra-nković, Živojin Cvetković, Nikola Čepinac, Sima Jevrić, Jovan P. Jovanović, Ljubica Jovičić, Mihajlo Jović, Radoje i Ruža Knežević, Le-rinc, Ferdinand Maslić, Milorad Pavlović, Vasilije Pejhelj, Vujica Petković, Cvetko Popović, Jaša Prodanović, Aksentije Ranković, Miha-jlo Stanojević i Radiša Stefanović. Ako su našli svoje mesto u ovom leksikonu, tim više ima opravdanja da se oni nađu i u posebnoj knjizi koja je posvećena srpskim pedagozima. Pored ovih pedagoga, smatramo da bi u novo izdanje trebalo uvrstiti i Lazara Arsenijevića Batalaku i Milana Spasića.
2. Iako je ovo Imenik srpskih pedagoga u njemu su se našli i neki psiholozi. Nije nam poznato zašto su uvršteni ovi, a ne i neki drugi. Zašto, na primer, nisu uvršteni Nikola Rot, Dragan Krstić i Dušan Đorđević? U novo, izmenjeno i dopunjeno izdanje trebalo bi uvrstiti i ove psihologe, kao i još neke bez čijih knjiga se ne može zamisliti ni srpska pedagogija. Time bi Imenik bio potpuniji i informativniji.
3. Au t o r je postavio kriterijum izbora srpskih pedagoga, ali je, kako sam kaže, napravio nekoliko izuzetaka. I jedan izuzetak, a kamoli nekoliko, čine kriterijum nefunkcionalnim. Zato se čitalac s pravom može zapitati zašto je autor u Imenik uvrstio, na primer, Jelenu Anžu-jsku, a izostavio Melentija Pavlovića, prvog srpskog arhimandrita u obnovljenoj Srbiji, koji je takođe veoma zaslužan za rad srpskih škola u ono vreme kada ni u sto sela ne beše nijedna škola. Takođe se čitalac može zapitati zašto su u Imenik pedagoga uvršteni i neki sociolozi, koji problem obrazovanja ne posmatraju sa pozicija pedagoške nauke, već sa pozicija svoje, sociološke nauke. Ovakvi izuzeci ukazuju da je izbor srpskih pedagoga obavljen bez kriterijuma. Ovaj problem trebalo bi u novom izdanju otkloniti.
4. Potrebno je ujednačiti kriterijum prikazivanja bibliografskih podataka o delima izabranih pedagoga, kako čitalac ne bi bio u nedoumici o kojoj vrsti stvaralaštva je reč. Tako, na primer, za nekog pedagoga se kaže da je objavio sledeće monografije, za drugoga se kaže da je autor sledećih knjiga, za trećeg da je pisac većeg broja članaka, udžbenika i priručnika i radnih materijala, za četvrtog da je objavio oko sto radova, za petog da je objavio preko sto knjiga, studija, monografija, članaka i rasprava. Zaista iz ovakvih prikaza nije jasno da li je dotični pedagog objavio jednu ili više od sto knjiga i koju vrstu knjiga.
5. Pri navođenju biografskih podataka o pedagozima takođe je potrebno ujednačiti kriterijum, jer kod nekih je navedena jedna vrsta podataka, dok se slični podaci kod drugih pedagoga ne navode. Na primer, za nekog pedagoga se kaže da je bio delegat Jugoslavije u svetskoj organizaciji, za drugog da je poznat i priznat kao vodeći jugoslovenski i srpski pedagog, za trećeg da je bio pripadnik Naprednog učiteljskog pokreta, za četvrtog da je nosilac većeg broja povelja i diploma, za petog da je bio angažovan u radu nekog tela ili komisije. Takođe, pri navođenju biografskih podataka u novom izdanju potrebno je pogrešne zameniti tačnim, kao što je, na primer, slučaj kod Borislava Stevanovića, koji je bio redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a u Imeniku piše da je izabran za dopisnog člana.
6. Poželjno je da ova knjiga sadrži i poseban indeks imena srpskih pedagoga, ali i da bude izrađena u kvalitetnijem povezu, jer će Imenik pedagoga, za razliku od drugih knjiga, biti daleko češće listan.
Nadamo se da će ove primedbe, predloge i sugestije uvažiti i pisac Imenika srpskih pedagoga. Očekujemo da će uočeni nedostaci biti ispravljeni i otklonjeni u novom, izmenjenom i dopunjenom izdanju, kako čitalac ne bi bio u nedoumici "ko je ko u srpskoj pedagogiji", kojem pedagoškom pravcu pripada, koje knjige je napisao, odnosno u kojoj meri je uticao na pedagošku teoriju i njenu praksu. Time će ova knjiga biti informativnija i korisnija za čitaoca.
Na kraju, želimo posebno da istaknemo da ova veoma važna, potrebna i za savremenu srpsku pedagogiju korisna knjiga predstavlja samo započet posao kojem nema kraja i da će je ubuduće dopunjavati i dopisivati i neki od mlađih generacija srpskih pedagoga.
Ostali tekstovi iz časopisa "Nastava i vaspitanje"
Opširnije o časopisu |
