|
Nastava i vaspitanje
Časopis za pedagošku teoriju i praksu
Broj 4, 2006. godina
No 4 ENGLISH
Sve informacije o časopisu Nastava i vaspitanje možete dobiti na broj telefona 011/2687-749.
Narudžbenicu za časopis možete skinuti sa našeg sajta ...narudžbenica...
NASTAVA I UČENjE
Dr Vučina Raičević :
O novim nastavnim tehnologijama i pristupima u metodici nastave stranog jezika
Dr Svetlana Čizmić, Ivana Kovačević :
Instrumentalnost zadatka i motivacioni činioci učenja studenata
Marković, M. Ranđelović, D r D . Trivić, D r S. Bojović, Dr G. Zindović - Vukadinović:
Efikasnost različitih metoda nastave i učenja hemije u osnovnoj školi
Mr Vesna Milivojević, Dr Tomka Miljanović:
Aktivno učenje ekoloških sadržaja u nastavi biologije u osnovnoj školi
STRUČNO OBRAZOVANJE
Dr Goran Devedžić, Jelena Maksić:
Modeliranje mašinskih elemenata i konstrukcija: 5+ godina posle
DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
Dr Gordana Nikolić :
Uloga bilingvizma u razvoju dece oštećenog sluha
Dr Emilija Lazarević:
U ticaj jezičkih poremećaja na školsko postignuće
Sanja Tatić-Janevski:
Prilog unapređivanju obrazovne prakse sa romskom decom
NASTAVNICI I SARADNICI U OBRAZOVANJU
Mr Jelena Stamatović:
Stručno usavršavanje kao segment profesionalnog razvoja nastavnika-proces i potrebe
PREDŠKOLSKO VASPITANJE
Dr Vesna Colić::
Problem buke u predškolskoj ustanovi
METODOLOGIJA PEDAGOŠKIH ISTRAŽIVANJA
Mr Slavica Ševkušić:
Mogućnosti realizacije akcionog istraživanja u produženom boravku
PRIKAZI
Dr Dara Damljanović:
Inovacije u proučavanju ruskog jezika, književnosti i kulture
Ivana Luković:
Razvoj sistema znanja u nastavi
Uputstvo za autore priloga REZIMEI TEKSTOVA
Dr Vučina Raičević
Filološki fakultet
Beograd
O NOVIM NASTAVNIM TEHNOLOGIJAMA I PRISTUPIMA U METODICI NASTAVE STRANOG JEZIKA
Polazeć i od savremenog društvenog, sociokulturnog i multijezičkog evropskog konteksta, pokušaćemo da u ovom radu skrenemo pažnju na neke nove pristupe i tendencije u učenju stranih jezika, na lingvističke, psihološke i didaktčke koncepcije koje čine njihovu teorijsku osnovu, a realizuju se u vidu nastavnog modela u konkternim uslovima nastave. Nove nastavne tehnologije i pristupi u nastavi stranih jezika sve se češće pominju u lingvometodičkoj literaturi poslednjih godina. Savremenu metodiku nastave stranog jezika karakteriše nova spirala u njenom razvoju kao samostalne naučne discipline. Ona pruža velike mogućnosti da se otkriju i bolje upoznaju skrivene mogućnosti (rezerve) ličnosti učenika kao subjekta nastavnog procesa, mogućnosti razvijanja pozitivne motivacije učenja stranog jezika kao dobar put borbe s formalizmom radi potpunije humanizacije nastavnog procesa.
Ključne reči: savremena metodika nastave stranog jezika, nove nastavnetehnologije i pristupi, nastavna sredstva.
sadržaj
Dr Svetlana Čizmić
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta
Beograd
Ivana Kovačević
Fakultet organizacionih nauka
Beograd
INSTRUMENTALNOST ZADATKA I MOTIVACIONI ČINIOCI UČENjA STUDENATA
Kako obuka i usavršavanje na radnom mestu sve više dobijaju na značaju,tako se i motivacija za rad povezuje s motivacijom za učenje i postaje zavisna od istih činilaca. Shodno promenama na polju rada, javljaju se i promene u domenu obrazovanja kadra, prevashodno studenata. Pretpostavka je da uticaj kontrole ciljeva različitog nivoa bliskosti usmerava i same ciljeve i metode učenja studenata. Takođe se pretpostavlja da kontekst u kom se proces učenja odvija ima efekta na motivacione promenljive. Polazeći od teorijskih koncepata motivacije i njihovog povezivanja s pokazateljima efikasnosti u različitim situacijama učenja, dolazimo do zaključka da kontekst nameće odgovarajuće strategije učenja studenata i usmeravanja ciljeva s obzirom na preferirani tip instrumentalnosti. U istraživanju su korišćene modifikovane skale Simonsa, Dvajta i Lensa za tip instrumentalnosti, strategiju učenja i usmerenost ciljeva. Cilj nam je bio da proverimo da li je motivacija za učenje zavisna od specifičnosti okruženja u kom se ono odvija, što je i potvrđeno u našem istraživanju sprovedenom na studentima dva fakulteta. Ukoliko je tako kao što rezultati i mpliciraju onda bi ideja o postavljanju ciljeva učenja i obezbeđivanju odgovarajućeg konteksta u kome se ono odvija imala posledice i na efikasnost učenja i obrazovnog procesa uopšte.
Ključne reči: motivacija za učenje, tip instrumentalnosti, strategije učenja, usmerenost ciljeva
sadržaj
Mirjana Marković
OŠ "Gavrilo Princip", Beograd
Miomir Ranđelović
OŠ "Josif Pančić", Beograd
Dr Dragica Trivić
Dr Snežana Bojović
Hemijski fakultet, Beograd
Dr Gordana Zindović-Vukadinović
Geografski fakultet, Beograd
EFIKASNOST RAZLIČITIH METODA NASTAVE I UČENjA HEMIJE U OSNOVNOJ ŠKOLI
Cilj ovog rada jeste kreiranje/izbor metoda nastave i učenja hemije koje omogućavaju dolaženje do trajnih i primenljivih znanja iz teme "Nemetali i njihova jedinjenja" u osnovnoj školi i ispitivanje efikasnosti tih metoda. Najpre su definisani ciljevi učenja teme, a onda je izvršen izbor metoda rada, osmišljeni su zadaci za učenike, odnosno aktivnosti koje vode formiranju znanja i sposobnosti preciziranih u ciljevima. Imajući u vidu opremljenost naših škola, koncipirana su dva pristupa realizaciji sadržaja. Jedan koji bi mogao da se ostvari u okviru postojećih uslova u školama i drugi koji zahteva bolju opremljenost škole. Zajedničko za oba pristupa jeste učenje zasnovano na rezultatima ogleda. Prema prvom pristupu (pristup A) učenicima se prenose gotova znanja kroz razgovor, različite tekstove i demonstracione oglede. Drugi pristup (pristup B) karakteriše učenje kroz istraživanje, samostalni eksperimentalni rad i rešavanje problema. Rezultati završnog testiranja pokazali su da su učenici B-grupe bili uspešniji u uočavanju bitnih promena u ogledima i njihovom objašnjavanju. Takođe, veći broj ovih učenika povezivao je svojstva supstanci sa načinom njihovog dobijanja i sa mogućim reakcijama sa drugim supstancama.
Ključne reči: hemija, demonstracioni ogledi, istraživački/eksperi-mentalni rad učenika, interaktivno učenje, kooperativno učenje
sadržaj
Mr Vesna Milivojević
OŠ "Miroslav Antić"
Futog
Dr Tomka Miljanović
PMF, Departman za biologiju i ekologiju
Novi Sad
AKTIVNO UČENjE EKOLOŠKIH SADRŽAJA U NASTAVI BIOLOGIJE U OSNOVNOJ ŠKOLI
Koncept tradicionalne nastave koji favorizuje predavačke metode ne odgovora potrebama savremenog obrazovanja. U kontekstu reforme našeg obrazovnog sistema koja je u toku, pored suštinskih promena nastavnih planova i programa, neophodno je inovirati pristup učenju/nastavi uvođenjem strategija učenja koje povećavaju kompetencije učenika za samostalno i efikasno učenje i bolje snalaženje u realnom životu. U okviru istraživanja koje je prikazano u ovom radu sagledana je efikasnost primene aktivnih (interaktivnih i kooperativnih) metoda učenja u realizaciji ekoloških sadržaja u nastavi biologije u osnovnoj školi, u odnosu na tradicionalne metode nastave. Rezultati istraživanja impliciraju prednosti aktivnog učenja ekoloških sadržaja u kognitivnom i socioemocionalnom domenu nastave u odnosu na tradicionalnu nastavu. Ovi rezultati potvrđuju da koncept aktivno učenje/nastave (AUN) zaslužuje širu i dosledniju primenu u nastavnoj praksi.
Ključne reči: osnovna škola, nastava biologije, ekološki sadržaji, aktivno učenje/nastava, tradicionalna nastava.
sadržaj
Dr Goran Devedžić
Mašinski fakultet,
Kragujevac
Jelena Maksić
Tehnička škola za mašinstvo i saobraćaj
Kragujevac
MODELIRANjE MAŠINSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA: 5+ GODINA POSLE
Rad analizira stanje u obrazovnom sistemu i perspektive daljeg razvoja u oblasti modeliranja mašinskih elemenata i konstrukcija. Prikazana je kratka uporedna analiza postignutih rezultata u našoj zemlji i zemljama razvijenog sveta. Na osnovu navedenih analiza, a imajući u vidu publikovane svetske trendove razvoja obrazovanja u ovoj oblasti, ukazano je na nedostatke u našem sistemu obrazovanja za 3D modeliranje proizvoda i procesa i predložene su mere za redizajniranje kurikuluma i prevazilaženje identifikovanih problema.
Ključne reči: modeliranje mašinskih elemenata i konstrukcija, obrazovni sistem, kurikulum.
sadržaj
Dr Gordana Nikolić
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Beograd
ULOGA BILINGVIZMA U RAZVOJU DECE OŠTEĆENOG SLUHA
Poslednje decenije je jedno od najvažnijih pitanja kada je reč o razvoju dece oštećenog sluha pitanje bilingvizma, odnosno odrastanja u dvojezičnoj sredini. Znakovni (gestovni) jezik se tumači kao jezički modalitet u kome se ruke i pokret koriste na svestan, ''verbalan'' način, radi izražavanja istog opsega značenja koji se postiže govorom, a naročito gramatikom (Kristal,1995). Proučavanje govornog i pisanog jezika upotpunjeno je poslednjih decenija interesovanjem i za treći način jezičke komunikacije - znakovni jezik, koji je do sada najmanje proučavan aspekt komunikacije. U skaladu s novim tendencijama u radu s decom koja imaju teško oštećenje sluha, sproveli smo istraživanje koje je imalo za cilj da ispita značaj znakovnog jezika na razvoj verbalnog govora i školska postignuća kod učenika oštećenog sluha. Postignuti rezultati su potvrdili važnu ulogu znakovnog jezika u razvoju dece oštećenog sluha i ukazali su na potrebu da se uvede dvojezički pristup u realizaciji plana i programa po kojima rade ustanove i škole s decom i učenicima oštećenog sluha. Dvojezički pristup u potpunosti uvažava znakovni govor kao specifično komunikaciono s redstvo važno za razvoj i obrazovanje te dece
Ključne reči: komunikacija, gest, znak, sluh, govor, jezik, inteligencija, razvoj, integracija, stimulus, funkcija, informacija.
sadržaj
Dr Emilija Lazarević
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
UTICAJ JEZIČKIH POREMEĆAJA NA ŠKOLSKO POSTIGNUĆE
Školsko postignuće je pitanje koje je oduvek privlačilo pažnju pedagoga, psihologa, prosvetnih radnika, roditelja i učenika. Faktori koji utiču na uspeh u učenju su mnogobrojni. Jedan od značajnih faktora koji utiče na školski uspeh je i govorno-jezička razvijenost deteta. Do sada se malo pažnje posvećivalo uticaju govorno-jezičkih poremećaja na školski uspeh. Istraživanja mnogih autora ipak su ukazala na to da je kod velikog broja dece koja ispoljavaju probleme prilikom savladavanja školskih obaveza izražen i nedostatak u razvoju funkcija vezanih za jezik i govor. Poremećaji različitih aspekata govorno-jezičkog razvoja, u skladu s njihovim obimom i vrstom, imaju različite posledice na uspeh u savlađivanju školskih obaveza. Postoje govorno- jezički poremećaji koji ne utiču na školski uspeh. Jedan od njih je poremećaj artikulacije - dislalija. Govorno-jezički poremećaji kao što su mucanje, razvojna disfazija, disleksija i disgrafija utiču na pojavu nezadovoljavajućeg školskog uspeha. U radu smo izložili teorijska saznanja o govorno-jezičkim poremećajima koje mogu imati deca na školskom uzrastu i njihovom uticaju na školsko p ostignuće kao i predlog mera za prevazilaženje postojećih teškoća.
Ključne reči: govorno-jezički razvoj, govorno-jezički poremećaji, školsko postignuće
sadržaj
Sanja Tatić-Janevski,
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
Beograd
PRILOG UNAPREĐIVANjU OBRAZOVNE PRAKSE S ROMSKOM DECOM
Tema ovog rada odnosi se na mogućnosti podsticanja profesionalnih kompetencija učitelja u radu s romskom decom, kao i na povećanje njihove motivacije za rad u multikulturalnim odeljenjima. Cilj rada je prikaz identifikovanih ciljeva, ishoda i načina realizacije onih aktivnosti koje su preduzimali učitelji (i nastavnici) s romskim učenicima u svojim odelje- njima/školama, a nakon učešća u programu stručnog usavršavanja "Romsko dete i škola". Rezultati kvalitativne analize pisanih izveštaja učitelja i nastavnika pokazali su da se sve sprovedene aktivnosti mogu svrstati u pet osnovnih kategorija: poboljšanje uspešnosti romskih učenika u učenju; unapređenje saradnje s romskim porodicama; jačanje kulturnog identiteta romskih učenika; podizanje socijalnog statusa romske dece u odeljenju/školi; pružanje humanitarne pomoći romskim porodicama i deci. Aktivnosti i ishodi realizovanih aktivnosti predstavljaju primere mogućnosti i načina na koji se obrazovna praksa s romskim učenicima može unapređivati. Ovaj tekst može poslužiti i kao okvir za razmišljanje o samostalnom angažovanju učitelja (nastavnika) na unapređivanju obrazovne p rakse i socijalne klime u multikulturalnim odeljenjima
Ključne reči: romski učenici, obrazovna praksa, profesionalni razvoj nastavnika, multikulturalnost.
sadržaj
Mr Jelena Stamatović
Školska uprava
Užice
STRUČNO USAVRŠAVANjE KAO SEGMENT PROFESIONALNOG RAZVOJA NASTAVNIKA - PROCES I POTREBE
Najvažnija funkcija profesionalnog razvoja nastavnika je menjanje sebe radi efektivnijeg menjanja svog rada i pozitivnih efekata u nastavnom i obrazovnom procesu. Osnovna smernica profesionalnog razvoja nastavnika je kontinuitet, a usmeren je na proces razvoja nastavnikove svesnosti o tome šta radi, zašto to radi i na identifikovanje načina kojim može da unapredi svoj rad i sebe lično. U tom kontinuiranom procesu razvoja od izbora struke, bazičnog obrazovanja, uvođenja u posao, tokom čitavog radnog veka, stručno usavršavanje upravo i jeste način putem koga nastavnici usavršavaju svoj rad, napreduju i proširuju svoje uloge radi boljih obrazovnih efekata njihovog rada. Stručno usavršavanje je složen proces koji karakteriše permanentnost u usvajanju, obogaćivanju i praćenju novih znanja, sticanju i jačanju sposobnosti i veština, umeća i stavova neophodnih za široko polje nastavničkih uloga. Važna komponenta usavršavanja je usaglašenost sa realnim potrebama nastavnika pojedinca, škole kao konteksta usavršavanja i obrazovnog procesa u celini. Koraci koji doprinose realizaciji ove komponente su stalno razvijanje i unapređivanje sistema unutarškolskog usavršavanja, aktivno učešće nastavnika u procesu usavršavanja, otvorenost škole prema drugim institucijama usavršavanja...
Ključne reči: profesionalni razvoj nastavnika, stručno usavršavanje nastavnika, potrebe nastavnika za usavršavanjem
sadržaj
Dr Vesna Colić
Viša škola za obrazovanje vaspitača
Novi Sad
PROBLEM BUKE U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI
U radu je predstavljen jedan od problema institucionalnog podizanja dece - problem buke, koji se nametnuo autoru tokom istraživanja govora odraslih kao sredstva socijalizacije dece u jaslicama. Iznenađujuće je mali broj kako teorijskih, tako i praktičnih istraživanja ovog problema koji je opšteprisutan u vaspitno-obrazovnim institucijama. Otuda je osnovna namera autora da svojim skromnim empirijskim podacima i njihovom početnom analizom, pre svega, skrene pažnju pedagoških krugova na ovaj problem i istakne potrebu njegovog ozbiljnijeg shvatanja i detaljnijeg proučavanja.
Ključne reči: buka, intenzitet buke, predškolska ustanova, dečje jaslice, deca ranog uzrasta.
sadržaj
Mr. Slavica Ševkušić
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
MOGUĆNOSTI REALIZACIJE AKCIONOG ISTRAŽIVANjA U PRODUŽENOM BORAVKU
U ovom radu prikazani su aspekti razvoja i evaluacije programa rada u produženom boravku koji je realizovan sa učenicima prvog i drugog razreda jedne beogradske osnovne škole, a koji ilustruju kako se akcionim istraživanjem, uz aktivno učešće istraživača i nastavnika u svim fazama istraživanja, može doprineti menjanju i unapređivanju vaspitno- obrazovne prakse. Osnovni cilj istraživanja bio je da se škola i nastavnici podstaknu da povećaju vaspitnu funkciju rada u produženom boravku, a da se pri tom zadovolje vaspitne i obrazovne potrebe učenika i podstakne razvoj njihovih interesovanja i kreativnosti. Rad na projektu odvijao se u tri faze. Faza planiranja rešavanja problema ili strategijske akcije uključivala je registraciju roditelja i učenika zainteresovanih za pohađanje produženog boravka, dizajniranje i opremanje prostora u kome će se odvijati rad, osmišljavanje programskih aktivnosti i sadržaja, kao i obuku nastavnika koji će realizovati program. U drugoj fazi, paralelno sa realizacijom programskih aktivnosti, tekla je evaluacija tog procesa - istraživači su posmatrali aktivnosti, a nastavnici su vršili kritičku refleksiju sopstvenog rada kroz izveštaje o realizovanim aktivnostima i zajedničke diskusije sa ciljem da se utvrde teškoće i unapredi dalji rad na projektu. U fazi evaluacije efekata programa, na kraju školske godine, obavljeno je ispitivanje o tome šta nastavnici i učenici misle o programu, kao i o tome koje predloge daju o za budući razvoj i primenu progrma. Iskustva stečena u toku realizacije ovog projekta ukazuju, s jedne strane, na potrebu za izradom posebnih programa za produženi boravak, a sa druge, na mogućnosti i značaj akcionih istraživanja u razvijanju ovih programa.
Ključne reči: produženi boravak, osnovna škola, akciono istraživanje, evaluacija programa.
sadržaj
Dr Dara Damljanović
Filozofski fakultet
Beograd
INOVACIJE U PROUČAVANjU RUSKOG JEZIKA, KNjIŽEVNOSTI I KULTURE
Međunarodni simpozijum rusista u organizaciji Međunarodne asocija- cije profesora ruskog jezika i literature (MAPRJAL), Plovdivskog univerziteta "Paisije Hilendarski", Društva rusista Bugarske, Ministarstva za obrazovanje i nauku Bugarske, Ruskog kulturnog centra u Sofiji.
Od 1. do 4. novembra 2006. godine u Rektoratu Plovdivskog univer- ziteta i u Domu naučnika u Starom gradu održan je redovni međunarodni simpozijum rusista. Simpozijum se održava svake četvrte godine, a ovom prilikom rezultate svojih najnovijih istraživanja saopštilo je preko 140 rusista iz 21 zemlje. Otvaranje simpozijuma održano je u svečanoj sali Rektorata Plovdivskog univerziteta uz učešće najviših predstavnika Univerziteta, Ministarstva za obrazovanje i nauku Bugarske, grada Plovdiva, pokrajinskih vlasti, ambasade Ruske Federacije u Bugarskoj. U istoj sali održano je plenarno zasedanje, a zatim se rad simpozijuma odvijao po sekcijama. Poslednjeg dana održan je okrugli sto sa opštom temom "Mesto ruskog jezika u epohi globalizcije". Tokom održavanja simpozijuma organizatori skupa predložili su zanimljiv i bogat kulturni program. Rad simpozijuma odvijao se u četiri sekcije: lingvistička sekcija, inovacije u proučavanju ruske književnosti, lingvodidaktička sekcija, jezik i kultura. Kroz rad ovih sekcija razmotren je širok spektar problema koje obuhvata tema "Inovacije u proučavanju ruskog jezika, književnosti i kulture".
sadržaj
Ivana Luković
Institut za pedagoška istraživanja
Beograd
RAZVOJ SISTEMA ZNANjA U NASTAVI
Radovan Antonijević, Sistem znanja u nastavi, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2006, str. 262.
U okviru projekta "Obrazovanje za društvo znanja" Institut za pedagoška istraživanja objavio je monografiju pod nazivom "Sistem znanja u nastavi" autora dr Radovana Antonijevića. U knjizi su predstavljene dve koncepcije usvajanja znanja, odnosno dva različita pristupa mogućnostima i pretpostavkama razvoja sistema znanja u nastavi. Jedna od njih je tradicionalna empiristička koncepcija usvajanja znanja i pojmova, utemeljena u gnoseološkom empirizmu i senzualizmu. Druga koncepcija pripada teoriji razvijajuće nastave, didaktičkoj teoriji u čijoj osnovi su sintetizovana ključna savremena shvatanja o razvojnoj funkciji nastave. Postavljeni problem se u monografiji interdisciplinarno definiše i proučava. Najzastupljenija referentna stanovišta oslanjaju se na dostignuća moderne didaktike, psihologije, gnoseologije i logike.
sadržaj
NASTAVA I VASPITANjE
UPUTSTVO ZA AUTORE PRILOGA
Dostavljanje rada
Rad treba dostaviti redakciji u dva štampana primerka kucana na kompjuteru ili u elektronskoj formi (na disketi ili elektronskom poštom), na adresu Pedagoško društvo Srbije, Terazije 26, 11000 Beograd, sa napomenom "Za časopis". Radovi se dostavljaju u Word formatu, sa Times New Roman fontom, veličina 12. Elektronska adresa: pds _ bgd @ eunet . y .
Pisane verzije se ne vraćaju autoru.
Pisanje rada
Tekst treba da bude otkucan dvostrukim proredom . Sve stranice osnovnog teksta moraju biti numerisane. Uz tekst rada daje se i posebna, naslovna stranica. Na naslovnoj stranici treba navesti naslov rada, akademsku titulu, ime i prezime autora, instituciju u kojoj je autor zaposlen, mesto, privatnu ili službenu kontakt adresu (poštansku i elektronsku), broj telefona. Ukoliko rad ima više autora, za svakog pojedinačnog autora treba navesti sve navedene podatke. Rad ne treba da bude duži od 16 stranica osnovnog teksta. Osim toga uz rad treba priložiti apstrakt dužine 16 redova. Na kraju apstrakta treba navesti ključne reči (do pet).
Pored navođenja naslova rada, imena i prezimena autora, apstrakt, kada se radi o tekstu u kojem se daje prikaz empirijskog istraživanja, treba da sadrži: značaj problema ili teme koja se obrađuje, cilj, zadatke, metode, rezultate, zaključke, pedagoške implikacije realizovanog istraživanja. U slučaju teorijskih radova treba navesti značaj problema ili teme koja se obrađuje, osnovna teorijska ishodišta i elemente analitičke razrade problema i zaključke. Redakcija obezbeđuje prevođenje apstrakta na engleski jezik. Tabele treba označiti odgovarajućim brojem i naslovom koji ih jasno objašnjava. Grafički prikazi treba da imaju naslov i legendu koja prati prikaz. Na kraju rada na posebnim stranicama navodi se spisak korišćene literature.
Pozivi na literaturu - reference
Pozive na literaturu treba davati u tekstu, u zagradama, a izbegavati fusnote za navođenje bibliografskih podataka. Fusnote treba koristiti, ako je to nužno, za komentare i dopunski tekst. Imena stranih autora u tekstu se navode u transkripciji prilikom prvog poziva na autora ili izvor sa navođenjem prezimena autora u originalu u zagradi. U sledećim pozivima na istog autora dovoljno je navesti samo transkripciju. U pozivu na literaturu navodi se prezime autora i godina izdanja izvora na koji se pozivamo, na primer: (Đorđević, 1982).
Navođenje više autora u zagradi treba urediti alfabetski, a ne hronološki. Ako su dva autora, u zagradi se navode oba. Ukoliko je više od dva autora u zagradi se navodi prezime prvog autora i skraćenica i sar . Spisak referenci na kraju rada navodi se abecednim redom na sledeći način:
knjiga:
Trnavac, N. (1996): Pedagog u školi - prilog metodici rada školskog pedagoga, Beograd: Učiteljski fakultet
članak u časopisu:
Kocić, Lj. (1984): Usavršavanje koncepcije i strukture osnovne škole i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada u njoj, Nastava i vaspitanje, br. 3, 335 - 343.
prilog u zborniku:
Havelka, N. (1998): Prilog razvijanju koncepcije uloge nastavnika i uloge učenika u osnovnoj školi, Naša osnovna škola budućnosti (99 - 163), Beograd: Zajednica učiteljskih fakulteta Srbije
enciklopedijska ili rečnička izdanja:
Pedagoška enciklopedija I i II (1989), Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Ako se jedan autor navodi više puta, navodi se po redosledu, godini publikovanja reference. Ukoliko se navodi više radova istog autora u jednoj godini treba ih označiti slovima a; b; c: (1997a, 1997b). Molimo autore da broj referenci (navedene literature) ne bude veći od 10 jedinica .
Ocenjivanje radova
Rad procenjuju dva kompetentna recezenta. Na osnovu recenzija urednik donosi odluku o objavljivanju rada i o tome obaveštava autora.
sadržaj
ostali brojevi časopisa...
narudžbenica za časopis (za ustanove) ...
|
