:: Podrška učeničkim parlamentima ::

Pedagoško društvo Srbije u saradnji sa GTZ-om - Nemačkom vladinom organizacijom za tehničku saradnju, nastavlja realizaciju projekta "Osnaživanje mladih i prevencija sukoba". U periodu od 12.10. do 15.10.2006. održan je TOT seminar 15 pedagoga iz 10 gradova cele Srbije (uključujući obe pokrajine) koji su osposobljeni da pruže "Podršku đačkim parlamentima" i rade na promociji participativnih prava mladih u osnovnim i srednjim školama.

Obučeni stručni saradnici realizovaće program sa učenicima u svojim školama kroz sledeće radionice:

• Demokratija i Parlament
• Predstavničko telo-parlament, participacija UP u školi
• Konvencija o pravima deteta UN
• Participativna prava
• Timski rad
• Kritičko mišljenje
• Pregovaranje
• Liderstvo

Škole u koje će se implementirati programi Učeničkih Parlamenata dobijaju kompletan materijal za rad sa učenicima, brošure, liflete , knjigu "Nauči poentiraj" u kojoj je na 460 stranica dato više od 30 radionica razrađenih u koracima i bogato teorijsko saznanje kojim nastavnici u našim školama nimalo ili delimično raspolažu.

Zbog čega je značajno postojanje učeničkih parlamenata?

• Zbog toga što garantuje osnovne slobode učenika, kroz ostvarivanje prava na slobodu govora, izražavanja, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja...
• Učenički parlament omogućava lični razvoj učenika.
• Pruža mogućnost kolektivnog odlučivanja kroz učeničke parlamente, doprinosi poboljšanju atmosfere i života u školi.
• Učenički parlament doprinosi razvoju kvalitetnijeg odnosa i izgradnju partnerstva sa nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima i organima škole.
• Učenički parlament je mesto koje omogućava saradnju, uvažavanje različitih argumentacija i stavova.
• Učenički parlament podrazumeva usvajanje demokratskog znanja i vrednosti, kroz prihvatanje različitosti.
• Učenički parlament omogućava razvoj demokratske kulture.
• Učenički parlament omogućava bolju komunikaciju i podstiče donošenje zajedničkih odluka prihvatljivih za sve strane.

Zašto je bitno da učenici budu uključeni u proces odlučivanja kroz učeničke parlamente:

• Zato što učenici najbolje razumeju svoje potrebe
• Zato što najbolje prepoznaju svoje probleme i probleme svojih vršnjaka te u tom smislu mogu da omoguće školi da im što bolje izađu u susret
• Zato što učenički parlament pruža mogućnost učešća svih učenika bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu, imovinsku ili polnu pripadnost
• Zato što se kroz učenički palament lakše čuje glas svih grupa i podgrupa u školi bilo da su u pitanju izbeglice, interno raseljena lica, manjinske grupe ili lica sa smetnjama u razvoju
• Zato što mladi treba da učestvuju u procesu odlučivanja, jer na taj način jačaju svoje samopouzdanje i postaju odgovorne ličnosti.
• Zato što će se školske odluke bolje i spremnije realizovati.
• Zato što se razvija demokratsko društvo i pravednije uređuje školski život.
• Zato što se tako poboljšava odnos i saradnja između učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika
• Zato što to utiče na njihovu bolju informisanost
• Zato što na taj način oni mogu da podstaknu aktivnije učešće roditelja u školskom životu
• Zato što sa svojim idejama mogu da pokrenu i realizuju projekte u saradnji sa organima škole
• Zato što mogu da pokrenu pitanja značajna za učenike u lokalnoj zajednici.

Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

Za učenike

• ostvarivanje prava garantovanih međunarodnim i nacionalnim dokumentima
• prihvatanje prava i odgovornosti
• uvažavanje ličnosti učenika
• svestrani razvoj učenika
• iskustvo timskog rada
• učenje o različitosti i nediskriminatornom ponašanju
• jasna i blagovremena informisanost svih učenika
• mogućnost uticaja na odluke bitne za učenike
• kvalitet saradnje između učenika i nastavnika
• veće zadovoljstvo radom i životom u školi

Za nastavnike

• smanjivanje odgovornosti i podela obaveza
• zadovoljstvo donešenim odlukama, bez prisile
• bolja saradnja i komunikacija sa učenicima
• upoznavanje sa potebama i željama učenika
• smanjivanje vremena koje se troši na uvođenje reda i discipline u svakodnevnom radu
• lakša adaptacija na promene
• veće zadovoljstvo radom i životom u školi

Za roditelje

• odgovorna deca koja su svesna svojih mogućnosti i spremnija na bolju komunikaciju
• lakše identifikovanje potreba svih strana
• bolja saradnja i zadovoljstvo školskim procesom
• manji broj konfliktnih situacija koje nastaju usled nezadovoljstva školskim životom između roditelja i dece
• primena naučenih veština (prihvatanje različitog mišljenja, tolerantnost, mogućnost argumentovanog diskutovanja...)
• u porodičnom životu kroz obostrano učenje i kontakt
• aktivno uključivanje u školski proces

Za lokalnu zajednicu

• lakše upoznavanje sa potrebama učenika i adekvatno prilagođavanje lokalnih akcija
• lakša i bolja informisanost o životu u školi
• bolja raspodela namenskih sredstava
• mogućnost dvosmerne komunikacije radi realizacije zajedničkih ciljeva
• kvalitet rada u školi se poboljšava čime se poboljšava kvalitet života u lokalnoj zajednici

Koje su veštine i znanja bitna za dobrog parlamentarca?

• sposobnost timskog rada
• osobine i sposobnost da se bude vođa
• spremnost na aktivnu participaciju
• korišćenje argumenata i debatovanja
• mogućnost pregovaranja
• mogućnost posredovanja
• prihvatanje tuđih stavova, poštovanje različitosti
• spremnost da se sasluša

Šta učenicima daje pravo?

Međunarodni i nacionalni dokumenti koji garantuju pravo na udruživanje i učešće u donošenju odluka

Konvencija o pravima deteta UN

Član 12.
Dete ima pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja i pravo da se njegovo mišljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiču.

Član 13.
Dete ima pravo da slobodno izražava svoje poglede, da traži, prima i saopštava informacije i ideje svih vrsta i na razne načine, bez obzira na granice.

Član14.
Država će poštovati pravo deteta na slobodu misli, svesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju.

Član 15.
Deca imaju pravo na slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

Član 20.
Svako ima slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. Niko se ne mora primorati da pripada nekom udrženju.

Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ( Evropska konvencija o ljudskim pravima)

Član10.
Imate pravo da odgovorno kažete i napišete šta mislite kao i da date i primate informacije od drugih ljudi

Član 11.
Imate pravo da učestvujete u mirnom skupovima i osnivanjima ili pridruživanju udruženjima-uključujući i sindikate.

Povelja o ljudskim, manjinskim i građanskim pravima

Član 31.
Garantujre slobodu okupljanja, a član 32. slobodu udruživanja. Svako ima pravo na slobodu udruživanja uključujući i pravo da ne bude član neke organizacije.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (članovi 56,95 i 98)
("Službeni glasnik RS", br. 62/2003, 58/2004 i 62/2004

• Učenički parlament može da se organizuje u poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi
• Učenički parlament se bira svake školske godine i ima svog predsednika.
• Učenički parlament čine po dva izabrana predstavnika svakog odeljenja škole
• Učenički parlamenti škola mogu da se udružuju u zajednicu učeničkih parlamenata
• Učenički parlament razmatra odnos i saradnju učenika i nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika
• Učenički parlament obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.
• Učenički parlament daje mišljenja i predloge stručnim organima, školskom odboru, Savetu roditelja i direktoru o:
  • pravilima ponašanja u školi,
  • godišnjem programu rada,
  • školskom razvojnom planu,
  • slobodnim i vannastavnim aktivnostima
  • učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje.

Korisnici ovog programa su učenici, profesori, roditelji... na ovaj način ostvarujemo konstantnu podršku mladima i drugim učeničkim inicijativama u školama stvarajući zdravu, demokratsku atmosferu i relacije između interesnih grupa.

Pedagoško društvo Srbije u oktobru i novembru nastavlja seriju edukacija školskih timova odraslih koji bi podržali uvođenje školske medijacije u školama. Seminri, na kojim će prisustvovati predstavnici školskih timova iz 85 škola iz Vlasotinca, Niša, Kragujevca, Osipaonice, Požarevca, Beograda, Smedereva, Inđije, Novog Sada, Subotice i Sombora, povezaće preko 450 profesora i stručnih saradnika u zajedničku misiju izgradnje kvalitetnog obrazovnog ambijenta. Cilj nam je da naše osnovne i srednje škole podržimo u ostvarivanju razvojnih ciljeva koje su sve škole iz programa zacrtale, a to je uvođenje školske medijacije kao oblika nenasilnog rešavanja sukoba. U decembru mesecu planirano je da osnujemo prvi Centar za školsku medijaciju u našoj zemlji.

autori teksta:
Sonja Žarković, pedagog
Suzana Živković, pedagog